Međutim, upravo ta navika može stvoriti ozbiljan problem sa vlagom.
Jedan vlasnik kuće je u oktobru naslagao oko tri kubna metra drveta uz fasadu, ne razmišljajući o tome da praktično nema protoka vazduha između zida i balvana.
Drvo je tako ostalo dve zime. Kada su se u kući pojavili tragovi vlage, pozvan je stručnjak da pronađe uzrok, čiju je pažnju skrenula gomila drveta naslonjena na spoljni zid. Naime, spoljni zid kuće je stalno izložen kiši, snegu, promenama temperature i vlažnosti u vazduhu.
Pročitajte OVDE kako da vam kupatilo uvek miriše, i to bez skupih osveživača.
Ne pokrivajte ogrev potpuno ceradom: Tako drvo može ostati vlažno umesto da se osuši
Da bi se osušio, potrebno je da postoji dovoljna cirkulacija vazduha oko njegove površine. Kada se velika količina drveta nasloni direktno na fasadu, prostor između balvana i zida ostaje slabo ventiliran. Vlaga se zadržava, a zid se posle kiše suši mnogo sporije. Problem može postati vidljiv na unutrašnjoj strani zida, gde se mogu pojaviti tamne mrlje, oštećenja maltera, buđ i drugi znaci povećane vlažnosti. Problem je što je teško odmah povezati ovo sa drvetom naslaganim na kući, jer to može izgledati bezopasno.
Drvo se takođe ne suši kako treba. Takođe je važno da ovaj način skladištenja nije dobar za ogrevno drvo.
Naime, sveže drvo sadrži veliku količinu vode i potrebno mu je dovoljno vremena i, što je još važnije, dobra cirkulacija vazduha da bi se pravilno osušilo.
Drvo sa sadržajem vlage od približno 15 do 20 procenata se generalno preporučuje za loženje. To znači da ako je drvo vlažnije, ono gore gori, daje manje korisne toplote, proizvodi više dima i može doprineti stvaranju naslaga u dimnjaku.
Samo sušenje drveta može trajati veoma dugo, a ako su trupci pritisnuti uz zid i vazduh ne može slobodno da cirkuliše, proces se dodatno usporava. Najjednostavnije je stoga ne postavljati ogrevno drvo direktno uz zid kuće. Potrebno je ostaviti prostor između naslaganog drveta i fasade kroz koji vazduh može da cirkuliše.
Kao praktična mera, često se preporučuje rastojanje od najmanje deset centimetara, dok veće rastojanje dodatno poboljšava ventilaciju.
Važno je i šta se nalazi ispod drveta. Trupe ne treba postavljati direktno na zemlju jer tada mogu crpiti vlagu iz tla. U tom slučaju, mnogi ljudi se okreću korišćenju paleta, drvenih greda ili metalnih nosača kako bi ih podigli od zemlje i omogućili da vazduh struji i odozdo.
Mnogi ljudi koriste cerade da bi zaštitili ogrevno drvo od kiše i umotali ga cele, ali to može stvoriti veliki problem, piše Dnevno.hr
Ako je drvo potpuno zatvoreno, vlaga koja se već nalazi unutra teško izlazi, a kondenzacija može dodatno pogoršati situaciju. Bolje rešenje je prvenstveno zaštititi vrh naslaganog drveta od direktne kiše i snega, dok stranice treba da ostanu dovoljno otvorene da vazduh može da prolazi.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)