Širenje balkanskih pekara posebno je vidljivo u Baden-Virtembergu, gde pronalaze svoje mesto na tržištu. Tačan broj ovakvih objekata u celoj Nemačkoj nije poznat, jer za njih ne postoji posebna statistička kategorija.
"Primetili smo sve veći razvoj pekara sa Balkana", rekao je Frank Sauter, direktor Udruženja pekara Baden-Virtemberga, za nemački portal TAG24. Istovremeno je istakao da su turske pekare na mnogim područjima već odavno etablirane.
Nova konkurencija tradicionalnim pekarama
Dolazak novih konkurenata predstavlja dodatni pritisak za tradicionalne nemačke pekare. Sauter smatra da deo kupaca koji odlazi u balkanske pekare može nedostajati klasičnim pekarama, ali u udruženju njihovo širenje ipak ne smatra ozbiljnom pretnjom.
I jedni i drugi suočavaju se sa sličnim problemima - rastom troškova poslovanja i nedostatkom radne snage. Istovremeno, promene u prehrambenim navikama otvaraju prostor za drugačiju ponudu.
Stručnjak za kulturu Gunther Hirschfelder sa Univerziteta u Regensburgu smatra da se razvoj balkanskih pekara može objasniti kombinacijom nekoliko faktora.
Pročitajte OVDE recept za šarene pitice.
Popunjavaju prostor između pekare i zalogajnice
Tradicionalne lokacije pekara postaju dostupne, dok kupci sve više traže manja jela koja se nalaze između klasične užine i punog obroka.
"Upravo taj prostor zauzimaju balkanske pekare", rekao je Hirschfelder, opisujući ih kao svojevrsnu kombinaciju pekare i zalogajnice.
Prema njegovim rečima, važnu ulogu imaju i lokacije. Mnoge tradicionalne pekare bore se sa višim troškovima i manjkom zaposlenih, dok se u gradskim centrima istovremeno oslobađaju poslovni prostori.
Balkanske pekare tako koriste prostore koji su ranije služili tradicionalnim pekarskim radnjama, ali nude proizvode koji odgovaraju savremenoj potražnji za brzom i konkretnom hranom.
Balkan je Nemcima sve bliži
Hirschfelder smatra da promena nije samo gastronomska, već da je povezana i sa širim odnosom Nemaca prema Balkanu.
Kako navodi, region je dugo bio povezan sa negativnim predstavama, ali je u međuvremenu mnogim ljudima postao bliži – geografski, turistički i kulturno.
Kao jedan od primera navodi Hrvatsku, koja je već dugo popularna turistička destinacija, dok Sarajevo i Beograd privlače sve više posetilaca. Kao turističku destinaciju sve više ljudi otkriva i Albaniju.
Istovremeno, brojni ljudi poreklom iz država bivše Jugoslavije, ali i Rumunije i Bugarske, već su čvrsto ukorenjeni u nemačkom društvu.
Prema Hirschfelderu, Balkan se sve više doživljava kao deo Evrope, što dodatno olakšava prihvatanje njegove kulture i gastronomije.
Burek, krempita i baklava među hitovima
Ponudu balkanskih pekara pre svega obeležavaju različita slana peciva od testa. Među najprepoznatljivijima je burek, koji se priprema sa mesom, sirom ili spanaćem.
Veliku ulogu imaju i slatkiši. Krempita, napravljena od lisnatog testa i kreme od vanile, jedan je od proizvoda koji se sve češće može pronaći u ovakvim pekarama, dok je baklava već dobro poznata i van Balkana, piše Dnevno.
Širenje ovakvih pekara pokazuje kako se prehrambene navike menjaju zajedno sa društvom. Tradicionalna nemačka pekara više nije jedina opcija za brz obrok, a proizvodi poput bureka, krempite i baklave sve uspešnije pronalaze put do kupaca širom Nemačke.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)