Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici sutra obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima – Mitrovske ili zimske zadušnice, koje padaju uoči dana Svetog velikomučenika Dimitrija.


Ovo su takozvane zatvorne zadušnice.

Na Zadušnice se u crkvama služi liturgija i parastos na kom sveštenik vinom preliva žito, a ljudi posle službe odlaze da obiđu grobove svojih najbližih.


Tamo pale sveće, a sveštenici obavljaju i pojedinačne parastose i čitaju molitve za umrle. Ukoliko nije moguće otići na grob pokojnika, pomen im se služi u crkvi.


Vernici se, prema učenju crkve, na taj praznik mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju.


Zadušnice se uvek obeležavaju u subotu, kada se održavaju bogosluženja posvećena preminulima jer je Hrist dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, taj dan proveo u grobu.


U crkvi se na taj dan pominju i reči jednog od najvećih hrišćanskih bogoslova Svetog Jovana Zlatoustog.


Običaj vernika u mnogim mestima je da na taj praznik iznose hranu na groblja.

Hrana se deli sa ljudima koji posećuju grob, uz pominjanje za spas duše pokojnika. Običaj je i da sveštenik drži opelo upokojenima, a tada ukućani uzimaju po koje zrno i bacaju ga na zemlju uz reči „Večnaja pamjat, laka mu zemlja“.


U nekim krajevima se, ipak, ne izlazi na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u domaćinstvu, dok se opelo održava u crkvi. Tom prilikom domaćin na papiru donosi imena svojih pokojnih predaka, kako bi svako od njih bio spomenut u molitvi. Kod Srba vlada običaj da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene.Taj praznik se nikada ne obeležava u vreme posta ili posne dane. Tada se peku kolači od belog brašna, prosfore, iznosi se rakija, vino, pivo, voda, a u nekim krajevima i žito.


Hrana koja se iznosi na groblje razlikuje se u različitim delovima Srbije. Ponegde je to pita, pecivo, kafa, , a ponegde pečenje i kuvana jaja. Kako se veruje u narodu, valjda se da se svako ko je došao posluži makar jednim zalogajem.


Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje.

U istočnoj Srbiji se veruje da sveća upaljena na Mitrovske zadušnice gori sve do sledećih zadušnica.


Takođe, postoji verovanje da će, ako se ne upali sveća, mrtvi godinu dana biti u mraku.

Ukoliko grobu priđe neko sa strane, red je da se ponudi hranom iako je tuđ, jer se na taj dan niko ne odbija.


Srbi veruju da je veliki greh ukoliko se na Zadušnice neko na groblju odbije ili otera od groba.


Srpska pravoslavna crkva u toku godine obeležava i jesenje ili Miholjske zadušnice, prolećne uoči Velikog posta i letnje Duhovske.