Pravoslavni vernici danas, 19. januara, obeležavaju Bogojavljenje, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, a pored puno lepih običaja vezanih za ovaj dan, jedna od praksi vernika jeste i da svetu vodicu iz crkve ili manastira ponesu u svoj dom.

Ono što mnogi ne znaju je da između Bogojavljenske i Vaskršnje svete vodice postoji razlika u korišćenju.

Evo kako se one i u kojim prilikama koriste!

Svečanom obredu osvećenja vode uvek prisustvuje mnoštvo vernika koji će potom tu svetu vodicu odneti kući, naročito bogojavljensku.

Običaj je da se ona čuva u domu poput svetinje, ali i da se koristi u određenim situacijama, ali retko ko zna kako se prema crkvenim pravilima ona koristi.


Koliko dugo se zapravo sveta vodica može čuvati, pitanje je koje sebi postavlja dosta vernika. 


Naš narod uglavnom Bogojavljensku vodicu nosi kući i može da je čuva neograničeno. Ne postoji strogo crkveno pravilo o čuvanju vode, ali kada donesete ovogodišnju, a i dalje imate prošlogodišnju, onda ćete tu od prošle godine sipati u bunar, reku ili cveće, ili bilo gde gde neće biti izložena gaženju i obesvećenju.



Bogojavljenska vodica se upotrebljava od Krstovdana uoči Bogojavljenja i osvećenja vodice na sam dan Bogojavljenja pa do iduće godine.


Tokom tih dana se vodica upotrebljava za sve što je na duhovnu korist i zdravlje, a nakon praznika se upotrebljava u slučaju da se neko razboli ili se ne oseća dobro.


Uzima se ujutro natašte.

S druge strane, sveta voda koja se po domovima sveti za Vaskrs treba da se troši tako što će se uzimati po malo pre svakog obroka.

Sveta vodica koja se osveštava pred krsnu slavu upotrebljava se za pripremu slavskog kolača i žita, a njome se mogu ponuditi i gosti, svakome po gutljaj za osvećenje duše i tela.