Uskrs predstavlja najvažniji hrišćanski praznik, a njime se izražava radost zbog konačne pobede sina Božjeg nad smrću i progonstvom.
Naime, njime se slavi Isusovo natprirodno vaskrsenje iz mrtvih, što je jedno od glavnih načela hrišćanske vere.
Apostol Pavle je napisao da je za one koji veruju u Isusovu smrt i vaskrsenje "smrt progutana pobedom".
Prva poslanica Petrova izjavljuje da je Bog vernicima dao "novo rođenje u živu nadu kroz vaskrsenje Isusa Hrista iz mrtvih".
Hrišćanska teologija smatra da, kroz veru u Božije delo, oni koji prate Isusa duhovno uskrsnu sa njim kako bi mogli da hodaju novim načinom života i dobiju večno spasenje i da mogu da se nadaju da će fizički vaskrsnuti da bi živeli s njim u Carstvu nebeskom.
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja.
Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću - kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život. U kontekstu Uskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Prvo ofarbano jaje zove se - čuvarkuća, i uvek je crvene boje. Obavezno se čuva do narednog Velikog petka, jer predstavlja branitelja kuće od svega lošeg.
Veruje se da čuvarkuća donosi blagostanje i sreću u dom, pa je mnogi čuvaju u posebnim ukrasnim posudama.
Šta je jedino ispravno uraditi sa čuvarkućom od prošle godine?
Kad se ofarba nova čuvarkuća, stara se baci u reku, da odnese sva zla i nesreće koje su pale na njega, umesto na kuću koju je sačuvao.
Sa druge strane, oni koji imaju dvorišta poštuju običaj zakopavanja prošlogodišnje čuvarkuće u zemlju pod drvo koje želite da bude plodno, kao i da bi zaštitilo domaćinstvo od vremenskih nepogoda, piše Still.
