Šume su pune pečuraka, ali jedno pravilo morate znati - ne berite ako niste sigurni šta je

Ako niste potpuno sigurni kakva je vrsta pečurke ispred vas - ostavite je u šumi. Kasno leto i jesen puni su nagrada za ljubitelje pečuraka.

Naše šume su dom brojnih jestivih vrsta, kao i otrovnih pečuraka koje mogu izgledati veoma slično. Zato je najvažnije pravilo: nikada ne jedite pečurku koju ne možete pouzdano identifikovati.

Pročitajte OVDE sve o plamenoj ljubičici, uspeva i zimi.

Vrganj

Vrganj ili "kralj šume" jedna je od najpoznatijih i najcenjenijih jestivih pečuraka. Postoji nekoliko vrsta pravih vrgana, uključujući Boletus edulis, B. aereus, B. pinophilus i B. reticulatus.

Može se prepoznati po mesnatom šeširu, čvrstoj dršci i cevčicama i porama na donjoj strani šešira, umesto listića.

Prilikom identifikacije treba posmatrati više karakteristika, ne samo boju i oblik.

Lisica Lisica (Cantharellus cibarius) je najčešće žute do zlatnožute boje, sa nepravilnim, talasastim rubom šešira. Na donjoj strani nema pravih listova, već karakteristične naborane strukture koje se spuštaju ka stabljici.

Pošto neke druge pečurke mogu ličiti na lisičarke, sama boja nije dovoljna za pouzdanu identifikaciju.

Sunčanica (Macrolepiota procera)

Sunčanica se ističe visokom i tankom stabljikom, širokim šeširom prekrivenim smeđim ljuskama i prstenom na stabljici.

Rastu u šumama, livadama i poljima. Iako su mnoge vrste ovog roda jestive, sunčane pečurke ne treba brati samo na osnovu jedne fotografije ili površne sličnosti.

Prilikom njihove identifikacije treba uzeti u obzir ceo izgled pečurke i njeno stanište.

Crna truba (Craterellus cornucopioides)

Ova pečurka se lako uočava po tamno sivoj do skoro crnoj boji i karakterističnom obliku levka. Cenjena je jestiva pečurka i može se koristiti sveža ili sušena.

Kako pravilno brati pečurke?

Prilikom branja, odnosno sakupljanja pečuraka, treba voditi računa i o očuvanju staništa.

Postoje određene propisi koji određuju način branja šumskih pečuraka. Beru se samo plodonosno telo. Pečurke, u zavisnosti od oblika i mesta rasta, beru se ručno ili seku nožem.

Lopate, grabulje, motike i slični alati se ne smeju koristiti. Micelijum i stanište ne treba nepotrebno oštetiti. Trećinu ukupnog broja plodonosnih tela vrste koja se beru treba ostaviti netaknutu. Stara, trula, plesniva i jako crvljiva plodonosna tela ne treba sakupljati. Treba ostaviti i veoma mlade primerke.

Korpa, druga prozračna posuda ili platnena kesa je praktičnija za nošenje od zatvorene plastične kese.

Nikada nemojte biti previše oprezni 

Najveći rizik nije sama pečurka već njena pogrešna identifikacija. Ako niste potpuno sigurni u vrstu, nemojte konzumirati pečurku.

Narodnim "testovima" poput kuvanja srebrnom kašikom, lukom ili belim lukom ne treba verovati. Ne postoji jednostavan kućni test kojim se može utvrditi da li je pečurka bezbedna za jelo.

Ako se nakon jedenja pečuraka jave mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja, slabost ili drugi neobični simptomi, odmah treba da potražite medicinsku pomoć i kažete da ste konzumirali šumske pečurke. Branje pečuraka može biti odličan način da provedete vreme u prirodi, ali zahteva znanje i oprez, piše Pun kufer.

Početnicima se preporučuje da uče od iskusnog berača pečuraka ili iz stručne literature. Ako niste potpuno sigurni kakva je pečurka pred vama - ostavite je u šumi.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.