Čim lišće počne da prekriva dvorište, mnogi ljudi posežu za grabuljama i bez razmišljanja čiste svaki list.
Međutim, Britansko kraljevsko hortikulturno društvo (RHS) upozorava da isti jesenji posao nema isto pravilo za svaki kutak bašte.
Na travnjaku lišće može prouzrokovati štetu, dok drugde može postati pravo malo blago za zemljište i životinje.
Jesen je vreme kada bašta izgleda najslikovitije, ali i kada izaziva najviše posla.
Mnogi ljudi opalo lišće vide kao nered koji treba što pre ukloniti, ali stručnjaci kažu da odgovor na pitanje da li ga pokupiti zavisi prvenstveno od toga gde je pao.
Negujte božur i u oktobru kako bi raskošno cvetalo na proleće.
Stručnjaci otkrivaju gde opalo lišće treba ukloniti
Travnjak ne podnosi otpalo lišće. Kada je u pitanju travnjak, savet je jasan: lišće treba ukloniti sa njega.
Debeli sloj lišća guši travu jer ne propušta svetlost i vlagu, a vremenom se ispod njega stvaraju žute i ogoljene mrlje.
Najbolji alat su i dalje obične grabulje, ali duvač lišća znatno olakšava posao na većim površinama. RHS preporučuje modele na baterije, jer su tiši i manje zagađuju vazduh od onih na benzin.
Takođe je vredno zapamtiti da vlažno vreme i zarasle, obrasle travnjake prati veći rizik od gljivičnih bolesti, koje se manifestuju kao žute ili smeđe mrlje u ovo doba godine, pa je redovno čišćenje dodatna zaštita.
Lišće postaje saveznik u cvetnim gredicama. Sasvim je drugačija priča sa cvetnim gredicama i prostorom ispod žbunja i drveća.
Možete ostaviti lišće koje je već tamo opalo. Ono se postepeno razlaže, obogaćuje zemljište i pruža sklonište insektima, ježevima i drugim malim stanovnicima bašte tokom zime. Lišće sagrabuljano sa travnjaka takođe ne mora da završi u smeću.
Možete ga dodati u gomilu komposta, složiti u posebnu gomilu iz koje će se na kraju stvoriti vredni kompost od lišća ili ga jednostavno raširiti oko cvetnih gredica i oko biljaka kao prirodni malč. Bolesno lišće ipak treba ukloniti.
Postoji jedan važan izuzetak. Listove zaražene bolestima kao što su crna pegavost na ružama, pegavost lišća na dunjama i krastavost na jabukama i kruškama treba sakupiti grabuljama i staviti u zeleni otpad, a ne u sopstveni kompost. Ovo smanjuje šansu da se bolest vrati sledeće sezone.
S druge strane, listovi zaraženi pepelnicom ili rđom mogu se kompostirati bez većeg rizika. Drugim rečima, jesenje grabuljanje ne mora biti iscrpljujuća potraga za svakim listom.
Dovoljno je očistiti travnjak, ukloniti bolesne listove, a ostatak prepustiti prirodi, koja će ih do proleća pretvoriti u hranu za baštu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)