Odlazak u penziju predstavlja značajnu životnu prekretnicu, prelazak iz etape aktivnog profesionalnog rada u onu koja nosi nove izazove i prilike.

Većina nas u porodici ima nekoga ko je završio svoj radni vek i otišao u penziju, ali kako se ljudi zapravo suočavaju sa tom promenom.





Brojni radnici često kažu: "Kad jednom odem u penziju, odmoriću se"



" Međutim, kada se nađu u toj situaciji, rečenica često dobija drugačiji ton.


Takva izmena u osećanjima možda objašnjava zašto je prošle godine čak 60.000 penzionera ponovo zasnovalo radni odnos.


Šta se krije iza tog podatka? Zašto neki ljudi ne mogu da se naviknu na penzionerski život, dok drugi svoje treće doba proživljavaju na najlepši mogući način?

Snežana Šantić iz Udruženja penzionera opštine Stari grad objašnjava da penzioneri predstavljaju značajan resurs znanja i iskustva, ali se suočavaju sa brojnim izazovima.

"Završite jedan radni vek, gde ste morali da idete na posao, obezbeđivali egzistenciju, odrađivali svakodnevne obaveze.

Sada, deca su odrasla, stigli unučići, možemo malo da kvarimo unučiće. Prestajemo da radimo i ulazimo u fazu gde bi trebalo mirno da živimo", kaže Snežana za "Blic" TV.


Izazovi su male penzije i zdravstveni problemi


 

Snežana dalje govori o stvarnim izazovima koje penzioneri u Srbiji susreću.