Svakome se može dogoditi da pojede više nego obično, naročito tokom praznika, slava i porodičnih okupljanja. Ipak, starije osobe mogu teže podneti obilne obroke, jer se sa godinama menjaju metabolizam, varenje i potrebe organizma za energijom. Zbog toga je kod starijih posebno važna umerenost u ishrani.

Kako prejedanje utiče na želudac i varenje?

Kada pojedemo previše hrane, želudac se rasteže kako bi napravio dovoljno prostora. Tada se mogu javiti osećaj težine, nadutost, gasovi, mučnina, pritisak u stomaku i pospanost. Kod starijih osoba ove tegobe mogu biti izraženije, posebno nakon masne, pržene ili veoma začinjene hrane.

Obilan obrok može izazvati i gorušicu i vraćanje želudačne kiseline u jednjak. Problem može biti još izraženiji ako osoba legne odmah nakon jela.

Uticaj na šećer u krvi, srce i krvni pritisak

Poseban oprez potreban je kod starijih osoba koje imaju dijabetes, povišen krvni pritisak ili srčane bolesti.

Velika količina slatkiša i hrane bogate ugljenim hidratima može dovesti do naglog porasta šećera u krvi. Sa druge strane, veoma slani i masni obroci mogu biti nepovoljni za osobe koje imaju visok krvni pritisak ili probleme sa srcem.

Zbog toga starije osobe koje imaju hronične bolesti treba da se pridržavaju preporuka svog lekara i ne menjaju ili udvostručavaju terapiju na svoju ruku nakon prejedanja.

Kako ublažiti posledice prejedanja?

Ako se starija osoba prejede, najbolje je prekinuti sa jelom i dati organizmu vremena da svari hranu. Ne treba odmah leći, jer to može pogoršati gorušicu i osećaj težine.

Ako se osoba dobro oseća i može bezbedno da se kreće, kratka i lagana šetnja može prijati. Treba izbegavati naporno vežbanje neposredno nakon obilnog obroka.

Vodu je najbolje piti polako i u manjim količinama, posebno ako je stomak već prepun. Osobe kojima je lekar ograničio unos tečnosti zbog bolesti srca, bubrega ili drugih zdravstvenih problema treba da nastave da se pridržavaju tih preporuka.

Kada se ponovo pojavi glad, može se pojesti manji i lakši obrok. Nema potrebe za gladovanjem kako bi se „nadoknadilo“ prethodno prejedanje.

Kako sprečiti prejedanje kod starijih osoba?

Najbolje je jesti polako, dobro žvakati hranu i birati umerene porcije. Organizmu je potrebno određeno vreme da prepozna da je sit, pa brzo jedenje može dovesti do toga da pojedemo više nego što nam je potrebno.

Starijim osobama često više odgovaraju manje porcije nego jedan veoma obilan obrok. Takođe je dobro ograničiti velike količine masne, veoma slane i slatke hrane, naročito ako postoje hronične bolesti.

Kada treba potražiti pomoć?

Blaga nadutost, punoća i pospanost nakon obilnog obroka najčešće prolaze. Međutim, kod starijih osoba ne treba svaki ozbiljniji simptom pripisivati samo prejedanju.

Ako se nakon jela pojave jak ili neuobičajen bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, gubitak svesti, zbunjenost, jaka slabost, uporno povraćanje ili veoma jak bol u stomaku, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Prejedanje može biti posebno neprijatno za starije osobe, jer njihov organizam može biti osetljiviji na velike i teške obroke. Ako do prejedanja ipak dođe, korisno je odmoriti organizam od dodatne hrane, ostati u uspravnom položaju, uzimati vodu polako i, ako zdravstveno stanje dozvoljava, lagano se prošetati.

Najvažnija je ipak prevencija – umerene porcije, sporije jedenje, raznovrsna ishrana i prilagođavanje hrane zdravstvenom stanju mogu pomoći starijim osobama da uživaju u obrocima bez nepotrebnog opterećenja organizma.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo