Egzotično voće pod lupom - da li je manje zdravo zato što ne raste u Srbiji

Čim se na policama pojavi voće neobičnog izgleda i imena, često se otvara isto pitanje, da li je ono zaista dobro za nas ili je reč samo o još jednom prehrambenom trendu?

Mango, papaja, ananas, kivi i marakuja danas su dostupni tokom većeg dela godine, ali njihova egzotičnost i dalje podstiče različite pretpostavke. Jedni veruju da je domaće voće prirodniji izbor, dok drugi egzotične vrste smatraju nutritivno vrednijim upravo zato što su skuplje i manje uobičajene.

Ni jedno ni drugo nije pravilo.

Nije važno gde voće raste, već šta donosi

Organizam ne pravi nutritivnu razliku između jabuke koja je uzgajana u Srbiji i manga koji je stigao iz druge zemlje samo na osnovu geografskog porekla. Za telo su važniji sastav namirnice, količina koja se konzumira i mesto koje ona zauzima u ukupnoj ishrani.

Različite vrste voća imaju različite nutritivne profile. Kivi je poznat po sadržaju vitamina C, mango sadrži karotenoide, dok različite vrste bobičastog voća obezbeđuju brojne biljne bioaktivne supstance. Istovremeno, jabuke, kruške, šljive, kajsije i drugo domaće voće ostaju važan deo kvalitetne ishrane.

Zato pitanje ne bi trebalo da glasi „domaće ili egzotično“, već – koliko je naša ishrana raznovrsna?

Preporuke Svetske zdravstvene organizacije upravo su usmerene na dovoljan unos i raznovrsnost voća i povrća. Za osobe starije od 10 godina preporučuje se najmanje 400 grama voća i povrća dnevno.

Drugim rečima, nema razloga da se mango ili kivi izbegavaju samo zato što nisu tradicionalne namirnice našeg podneblja.

Što više različitih vrsta, to raznovrsniji nutritivni profil

Raznovrsnost ishrane nije samo pitanje ukusa. Različite namirnice obezbeđuju različite kombinacije vitamina, minerala, vlakana i drugih korisnih jedinjenja.

Istraživanja o raznovrsnosti ishrane ukazuju na povezanost raznovrsnijeg unosa hrane sa određenim povoljnim zdravstvenim ishodima. Jedna sistematska analiza 20 longitudinalnih studija pronašla je povezanost veće raznovrsnosti ishrane sa nižim rizikom od ukupne smrtnosti, uz važnu napomenu istraživača da nije svaka vrsta raznovrsnosti jednako korisna.

Jer, raznovrsna ishrana ne znači samo jesti mnogo različitih proizvoda. Važno je i šta se nalazi na tanjiru.

Veća raznovrsnost među kvalitetnim grupama namirnica, uključujući voće i povrće, u istraživanjima je povezivana i sa povoljnijim metaboličkim ishodima, uključujući manji rizik od dijabetesa tipa 2.

A šta je sa pesticidima?

Ovo je verovatno jedno od najčešćih pitanja kada je reč o voću koje prelazi velike udaljenosti pre nego što stigne do potrošača.

Međutim, ostaci pesticida nisu problem karakterističan samo za egzotično voće. Oni se kontrolišu kod različitih vrsta voća i povrća, bez obzira na zemlju porekla.

Podaci Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) za 2024. godinu pokazuju da je u okviru koordinisanog programa kontrole gotovo 10.000 uzoraka 1,2 odsto bilo neusklađeno sa propisanim maksimalnim nivoima ostataka pesticida. Kod posebno kontrolisanih uvoznih uzoraka taj procenat iznosio je 3,6 odsto.

Istovremeno, EFSA je procenila da je ukupni akutni i hronični rizik po zdravlje bio nizak za većinu populacionih grupa i analiziranih supstanci.

To ne znači da pitanje pesticida treba zanemariti, već da ga ne treba automatski povezivati sa činjenicom da je određeno voće „egzotično“.

Pranje voća pre konzumiranja ostaje jedna od osnovnih preporuka, kao i pravilno čuvanje namirnica i kupovina iz pouzdanih izvora.

Da li cena znači i veću nutritivnu vrednost?

Još jedna česta zabluda jeste da skuplje voće mora biti zdravije.

Cena, međutim, nije nutritivna kategorija.

Na cenu egzotičnog voća mogu uticati transport, sezonalnost, uslovi proizvodnje, skladištenje i dostupnost na domaćem tržištu. Nijedan od tih faktora sam po sebi ne znači da voće ima veću nutritivnu vrednost od lokalne jabuke, šljive ili kruške.

Isto tako, ni visoka cena ne znači da je namirnica „superhrana“.

Koliko je dugo voće putovalo do Srbije?

Dugačak transport može imati uticaj na kvalitet proizvoda, posebno kada je reč o vremenu berbe, temperaturi skladištenja i načinu transporta.

Zbog toga kvalitet konkretnog proizvoda može da varira. Ali činjenica da je neko voće prešlo hiljade kilometara ne znači automatski da je nutritivno bezvredno ili nebezbedno.

Mnogo toga zavisi od načina proizvodnje, berbe, transporta i skladištenja.

Zato je prilikom kupovine korisnije obratiti pažnju na izgled, miris, svežinu, stanje kore i način čuvanja nego donositi zaključak samo na osnovu zemlje porekla.

Egzotično ne znači ni zdravije ni nezdravije

Možda je najveća zabluda upravo potreba da se domaće i egzotično voće međusobno suprotstavljaju.

Ne postoji univerzalno „najzdravije voće“. Postoje različite vrste koje donose različite nutritivne sastojke.

Jabuka neće postati manje vredna zato što smo pojeli mango, niti će mango postati zdraviji zato što je skuplji od šljive.

Najviše smisla ima kombinovati različite vrste voća i povrća i posmatrati ih kao deo ukupnog obrasca ishrane.

Zato egzotično voće ne treba ni idealizovati ni izbegavati. Ako je kvalitetno, pravilno čuvano i uklapa se u raznovrsnu ishranu, nema razloga da ne bude deo jelovnika i u Srbiji.

Na kraju, pitanje nije da li je voće „naše“ ili „strano“. Mnogo je važnije da ga jedemo dovoljno, da biramo različite vrste i da ishrana u celini bude raznovrsna i uravnotežena.

Ovo je jedna od retkih stvari kod kojih postoji razlog za određeni oprez, ali ne zato što je voće egzotično. Problem potencijalnih ostataka pesticida odnosi se na voće i povrće generalno, bez obzira na poreklo. Najnoviji izveštaj EFSA o kontrolama sprovedenim u EU tokom 2024. godine obuhvatio je gotovo 10.000 uzoraka iz koordinisanog programa, pri čemu je 1,2 odsto bilo neusklađeno sa propisanim maksimalnim nivoima ostataka. Kod posebno kontrolisanih uvoznih uzoraka stopa neusklađenosti bila je 3,6 odsto. EFSA je, međutim, procenila da je ukupan akutni i hronični rizik po zdravlje bio nizak za većinu populacionih grupa i analiziranih supstanci. To dakle nije argument protiv egzotičnog voća, već podsećanje da voće treba oprati i pravilno čuvati, a kupovati od pouzdanih izvora, navodi LZ.

Dakle, treba li jesti egzotično voće u Srbiji?

Da, ako vam prija, dostupno je i uklapa se u vašu ishranu. Nauka ne podržava ideju da je voće neprirodno za naš organizam zato što ne raste u Srbiji. Mnogo je važnije da jedemo dovoljno voća i povrća, da biramo različite vrste i da većina ishrane bude nutritivno kvalitetna. WHO upravo unos voća i povrća povezuje sa manjim rizikom od određenih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti i neke vrste raka. I možda najvažnije: ne treba egzotično voće posmatrati kao superhranu, ali ni kao nešto što našem organizmu nije namenjeno. Mango nije zdraviji od šljive, kao što šljiva nije zdravija samo zato što je domaća. Najbolja opcija je, raznovrsnost.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:



Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.