Novo istraživanje ukazuje na to da snižavanje povišenog pritiska može usporiti napredovanje promena povezanih sa bolešću malih krvnih sudova mozga, značajnom za zdravlje u starijem dobu.

Kako visok pritisak utiče na mozak

Dugotrajno povišen pritisak može oštetiti krvne sudove i povećati rizik od moždanog udara. Posebnu pažnju zaslužuju sitni krvni sudovi u mozgu, čije su promene povezane sa slabljenjem kognitivnih sposobnosti i demencijom. Zbog toga praćenje pritiska predstavlja važan deo brige o zdravlju starijih.

Šta pokazuje novo istraživanje

Naučnici su ponovo analizirali podatke kliničkog istraživanja SPRINT. Analiza je obuhvatila osobe sa hipertenzijom starije od 50 godina, bez dijabetesa i ranijeg moždanog udara. Prosečna starost učesnika bila je oko 68 godina.

Upoređene su dve strategije lečenja: jedna sa ciljem da gornji, odnosno sistolni pritisak bude ispod 120 mmHg, a druga ispod 140 mmHg. Kod učesnika iz grupe sa intenzivnijom kontrolom pritiska zabeleženo je sporije napredovanje ukupnog opterećenja bolešću malih krvnih sudova, procenjenog pomoću snimaka magnetne rezonance.

I umereno snižavanje može doneti korist

Rezultati ukazuju na to da su i manja smanjenja povišenog pritiska bila povezana sa povoljnijim promenama na krvnim sudovima mozga. Veća smanjenja pratila je izraženija korist.

Ipak, istraživanje je pratilo pokazatelje na snimcima mozga. Ono samo po sebi ne dokazuje da će određeno snižavanje pritiska sprečiti demenciju, niti se rezultati mogu automatski primeniti na sve starije osobe.

Cilj lečenja određuje lekar

Vrednost korišćena u istraživanju nije univerzalna preporuka za svakog pacijenta. Ciljni pritisak zavisi od zdravstvenog stanja i pridruženih bolesti, pa odluku o terapiji donosi lekar. Dozu lekova ne treba menjati samostalno radi dostizanja vrednosti iz studije.

Redovno merenje i svakodnevne navike

Visok krvni pritisak često prolazi bez primetnih simptoma. Zato se ne treba oslanjati samo na osećaj da je sve u redu, već na redovno merenje i lekarske kontrole.

Manje soli u ishrani, više povrća i voća, fizička aktivnost prilagođena mogućnostima i prestanak pušenja mogu pomoći u kontroli pritiska. Uz ove navike, važno je uzimati propisanu terapiju i odlaziti na zakazane preglede. Briga o pritisku tako postaje deo dugoročnog očuvanja zdravlja srca i mozga.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

expo

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.