Srbija danas prolazi kroz pravi vremenski preokret. Posle toplog vremena i temperatura koje će u pojedinim krajevima dostići čak 25 stepeni, stižu olujni južni vetar, kiša, lokalni pljuskovi sa grmljavinom i naglo zahlađenje. Već sutra živa u termometru u većini mesta neće prelaziti 6 do 11 stepeni, prenosi RTS, RHMZ.

Promena temperature za samo 24 sata mogla bi posebno da optereti organizam osoba sa hroničnim zdravstvenim problemima, starijih ljudi i onih koji su osetljivi na vremenske prilike.

Iako nagla promena vremena sama po sebi nije bolest, oscilacije temperature, vetar, vlaga i promene atmosferskog pritiska kod pojedinih ljudi mogu da doprinesu pojavi ili pogoršanju određenih tegoba.

Srčani bolesnici i osobe sa visokim krvnim pritiskom

Nagli pad temperature može da utiče na krvne sudove, koji se na hladnoći sužavaju kako bi organizam sačuvao toplotu. Zbog toga krvni pritisak može da poraste, a srce da bude dodatno opterećeno.

Posebno bi trebalo da budu oprezni stariji ljudi, osobe sa hipertenzijom, anginom pektoris, srčanom slabošću, kao i oni koji su ranije imali infarkt ili moždani udar.

Hladnoća, jak vetar i vlaga mogu dodatno da opterete kardiovaskularni sistem.

Osobe koje koriste terapiju za srce i krvni pritisak ne bi trebalo samostalno da menjaju propisane doze zbog vremenske prognoze. Ako se pojave neuobičajena slabost, vrtoglavica ili glavobolja, korisno je izmeriti pritisak i posavetovati se sa lekarom.

Promena vazdušnog pritiska može da pokrene migrenu

Osobe sklone migrenama i čestim glavoboljama mogle bi da budu osetljivije tokom naglih vremenskih promena.

Promene atmosferskog pritiska, visoka vlažnost vazduha i olujno vreme kod pojedinih ljudi mogu da budu okidači za glavobolju ili napad migrene. Ipak, ne reaguje svako na vremenske promene na isti način.

Dodatni faktori rizika su nedostatak sna, umor, preskakanje obroka i nedovoljan unos tečnosti.

Zato je važno održavati redovan ritam obroka, piti dovoljno vode i koristiti terapiju za migrenu prema prethodnom dogovoru sa lekarom. Ne treba čekati da bol postane nepodnošljiv.

Astmatičari i osobe sa hroničnim plućnim bolestima

Jak vetar, hladan vazduh i nagla promena temperature mogu da nadraže disajne puteve i pogoršaju simptome kod osoba sa astmom i drugim hroničnim plućnim bolestima.

Mogu se javiti kašalj, sviranje u grudima, stezanje i otežano disanje.

Osobe koje imaju astmu trebalo bi da inhalator nose sa sobom i koriste ga prema propisanoj terapiji. Tokom jakog vetra i pljuskova preporučuje se izbegavanje dužeg boravka na otvorenom.

Ako se disanje izrazito pogorša ili propisana terapija ne pomaže, neophodno je potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Osobe sa bolovima u zglobovima mogu osetiti pogoršanje tegoba

Mnogi ljudi koji imaju artritis i hronične bolove u zglobovima primećuju da im se tegobe pojačavaju pred kišu, tokom zahlađenja ili kada se menja atmosferski pritisak.

Iako naučni dokazi o direktnoj vezi između vremena i intenziteta bola nisu potpuno jednoznačni, pojedine osobe zaista prijavljuju veću osetljivost tokom vremenskih preokreta.

U takvim situacijama može pomoći lagano kretanje, blago istezanje i boravak u prostoriji prijatne temperature, ukoliko zdravstveno stanje dozvoljava.

Nov ili izrazito jak bol ne treba automatski pripisivati promeni vremena.

Stariji i hronični bolesnici treba da se čuvaju naglog zahlađenja

Starije osobe mogu imati veće poteškoće u regulisanju telesne temperature, zbog čega su osetljivije na nagle promene vremenskih uslova.

Posebnu pažnju trebalo bi da obrate osobe sa dijabetesom, problemima sa cirkulacijom, bolestima štitaste žlezde i smanjenom pokretljivošću.

Dodatni problem je što će današnje visoke temperature mnoge navesti da izađu iz kuće lagano obučeni, iako se vremenske prilike tokom dana brzo menjaju.

Zbog toga je najbolje oblačiti se slojevito, poneti vodootpornu jaknu i izbegavati duži boravak na hladnom i jakom vetru.

Meteoropate mogu osećati umor, pospanost i razdražljivost

Nagle vremenske promene kod pojedinih ljudi prate umor, pospanost, pad koncentracije, razdražljivost, pa čak i vrtoglavica.

Ovakve tegobe često se povezuju sa meteoropatijom, odnosno osetljivošću na promene vremenskih prilika.

Ipak, važno je imati na umu da su ovi simptomi nespecifični i da mogu biti posledica brojnih drugih faktora.

Tokom vremenskog preokreta korisno je usporiti dnevni ritam, unositi dovoljno tečnosti, izbegavati alkohol i obilne obroke i obezbediti dovoljno sna.

Takođe, trebalo bi izbegavati veći fizički napor na otvorenom tokom olujnog vetra, kiše i grmljavine.

Ovi simptomi nisu obična meteoropatija i zahtevaju hitnu pomoć

Iako vremenske promene mogu da doprinesu pogoršanju pojedinih tegoba, postoje simptomi koje nikako ne treba pripisivati meteoropatiji.

Posebno su alarmantni:

  • Bol ili pritisak u grudima.
  • Iznenadna slabost ili utrnulost jedne strane tela.
  • Otežan govor ili iznenadna zbunjenost.
  • Izrazito otežano disanje.
  • Gubitak svesti.
  • Iznenadna, veoma jaka glavobolja.

Ovi simptomi mogu ukazivati na ozbiljna zdravstvena stanja i zahtevaju hitnu medicinsku procenu. U takvim situacijama ne treba čekati da se vremenske prilike stabilizuju.

Nagli vremenski preokret ne mora svima da izazove zdravstvene tegobe, ali osobe sa hroničnim bolestima i one koje su posebno osetljive na vremenske promene trebalo bi da obrate pažnju na svoje stanje. Najvažnije je pridržavati se propisane terapije, izbegavati nepotrebno izlaganje nepovoljnim vremenskim uslovima i ne zanemarivati simptome koji mogu ukazivati na ozbiljniji zdravstveni problem.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

ekspo