Iako je cena koštanja porasla za gotovo 70 odsto, proizvođači su zadovoljni otkupnim uslovima, a pojedini već planiraju proširenje proizvodnje naredne godine. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će dostupnost vode biti presudna za buduću isplativost ove povrtarske kulture
Sezona berbe kupusa je u punom jeku, a proizvođači se suočavaju sa znatno većim troškovima nego prethodne godine. Prema procenama sa terena, proizvodnja jednog kilograma kupusa sada košta oko 20 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 12 dinara, što predstavlja povećanje od približno 67 odsto.
Docent dr Đorđe Vojnović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže za Biznis.rs da su najveće probleme ove sezone izazvali nedostatak padavina, ekstremne temperature i otežano navodnjavanje, piše Biznis.rs
Kupusu najviše odgovaraju temperature između 15 i 18 stepeni, dok se pri temperaturama iznad 30, a posebno 35 stepeni, njegov rast značajno usporava. U takvim uslovima glavice ostaju sitnije i rastresitije, dok plitak korenov sistem dodatno povećava osetljivost biljaka na sušu.
Na pojedinim gazdinstvima nivo vode u bunarima bio je toliko nizak da proizvođači nisu mogli redovno da navodnjavaju useve, što je dovelo do smanjenja prinosa, a ponegde i do potpunog gubitka proizvodnje.
Kupus za kiseljenje od 60 do 80 dinara, futoški oko 120 dinara
Uprkos povećanim ulaganjima, trenutne prodajne cene omogućavaju proizvođačima da nadoknade deo dodatnih troškova.
Kupus namenjen kiseljenju u direktnoj prodaji na gazdinstvima košta od 60 do 80 dinara po kilogramu, najčešće pri kupovini količina od 100 do 200 kilograma. Futoški kupus, proizvod sa zaštićenim geografskim poreklom, prodaje se po ceni od oko 120 dinara po kilogramu.
Vojnović upozorava da razlika između proizvodne i prodajne cene ne predstavlja čistu zaradu, jer proizvođači moraju da računaju i na troškove berbe, klasiranja, transporta, gubitke na parcelama i eventualno neprodate količine.
Ipak, povoljna tržišna cena podstiče deo povrtara da razmišljaju o povećanju površina pod kupusom u narednoj sezoni.
U intenzivnoj proizvodnji prinosi do 70 tona po hektaru
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, kupus i kelj su tokom 2025. godine u Srbiji gajeni na 7.292 hektara, a ukupna proizvodnja iznosila je 174.570 tona, uz prosečan prinos od 23,9 tona po hektaru.
U intenzivnoj proizvodnji kupusa, međutim, prinosi mogu dostići 50 do 70 tona po hektaru, što pokazuje koliko su važni primenjena agrotehnika i mogućnost redovnog navodnjavanja.
Vojnović ističe da će buduća isplativost proizvodnje sve više zavisiti od sigurnih izvora vode, efikasnijih sistema za navodnjavanje i smanjenja potrošnje energije.
"Bez toga, čak ni plodna zemlja i dobra tržišna cena neće biti dovoljni da obezbede stabilnu proizvodnju", zaključuje Vojnović.
Kako odabrati kupus za kiseljenje?
Za kiseljenje stručnjaci preporučuju zdrave, dobro formirane glavice sa krupnim i nežnijim listovima, manje izraženim lisnim nervima i bez mehaničkih oštećenja. Takvi listovi pogodniji su za fermentaciju i pripremu sarme.
Za duže skladištenje bolji izbor su čvrste, kompaktne glavice sa debljim lisnim nervima, koje bolje podnose transport i čuvanje.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)