Međutim, devet godina kasnije, 65-godišnja udovica priznaje da je usamljenija nego što je očekivala.
Svoju priču anonimno je podelila sa američkim listom Vašington post (The Washington Post), u rubrici u kojoj čitaoci traže savete o porodičnim i životnim problemima.
Iako je pokušavala da izgradi odnose i pronađe prijatelje, danas razmišlja da se ponovo preseli.
Posle 30 godina vratila se u rodni kraj zbog porodice
Žena, koja nema decu i čiji je suprug preminuo, odlučila je da se vrati u mesto u kojem je odrasla nakon tri decenije odsustva.
U rodnom kraju žive njen brat, kao i nekoliko bratanaca i brataničina, odnosno sestrića i sestričina, pa je očekivala da će joj porodična blizina pomoći da izgradi ispunjeniji život.
Imao je samo 8 godina kada je bio na ivici smrti - tvrdi da je tada video narednih 50 godina svog života, više o tome pročitajte OVDE.
Ipak, stvarnost se pokazala drugačijom.
Sa bratom uglavnom razgovara telefonom, dok odnos sa njegovom suprugom opisuje kao hladan i distanciran.
Pokušala je da se uključi u lokalnu zajednicu kroz volontiranje i druge aktivnosti, ali joj je bilo teško da uspostavi nova prijateljstva.
Davala je porodici novac i pažnju, ali ostala usamljena
U pismu navodi da je svoj dom otvarala drugima i da je na porodicu potrošila hiljade dolara.
Uprkos tome, većinu vikenda provodi sama sa svojim psima.
Posebno je boli što njeni rođaci žive na svega nekoliko kilometara od nje, ali je retko uključuju u porodična okupljanja i zajedničke aktivnosti.
Ne očekuje da drugi stalno budu uz nju, ali joj teško pada osećaj da se njene potrebe za društvom i bliskošću zanemaruju.
Razmišlja da se ponovo preseli
Posle devet godina pokušaja da pronađe svoje mesto u zajednici, počela je da razmatra novu selidbu.
Osim usamljenosti, ne odgovaraju joj ni klima ni pojedine karakteristike sredine u kojoj živi.
Razmišlja da se preseli u drugi deo zemlje, u mesto koje joj je već poznato.
Ipak, nije sigurna da li porodici treba otvoreno da kaže zbog čega odlazi.
Upravo zbog toga zatražila je savet od Sahadž Kaur Koli, autorke savetodavne rubrike Vašington posta.
Savet koji je dobila: Porodica možda ne zna koliko je usamljena
Odgovarajući na njeno pismo, Koli je ukazala na to da članovi porodice ponekad nisu svesni očekivanja i osećanja svojih bližnjih.
Predložila joj je da otvoreno razgovara sa bratom i drugim rođacima, umesto da očekuje da oni sami prepoznaju njenu potrebu za druženjem.
Takođe joj je savetovala da pokušava da uspostavi konkretnije kontakte sa ljudima koje upoznaje tokom volontiranja, na primer tako što će ih sama pozvati na kafu.
Istovremeno, naglasila je da devet godina predstavlja dug period za pokušaj prilagođavanja sredini u kojoj se osoba ne oseća zadovoljno.
Prema njenom mišljenju, žena ne mora da ostane u rodnom kraju samo zato što joj porodica tamo živi.
Ipak, pre konačne odluke o preseljenju trebalo bi da razmotri šta joj je zaista potrebno za ispunjen život i da li će joj promena mesta stanovanja pomoći da to ostvari.
Usamljenost je moguća čak i kada porodica živi blizu
Ova ispovest pokazuje da fizička blizina porodice ne mora nužno da znači i emocionalnu povezanost.
Za starije osobe koje žive same, svakodnevni razgovori, prijateljstva i osećaj pripadnosti mogu biti jednako važni kao i praktična podrška.
Priča 65-godišnje udovice podseća i na to koliko se očekivanja od porodičnih odnosa mogu razlikovati.
Dok jedna osoba veruje da je zajedničko vreme nešto što se podrazumeva, drugi članovi porodice možda nisu ni svesni koliko joj nedostaju druženje i pažnja.
Zato otvoren razgovor može biti prvi korak ka razumevanju, bez obzira na to da li će žena odlučiti da ostane u rodnom kraju ili započne novi život na drugom mestu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)