Iako se ovakve situacije često povezuju sa starenjem, godine nisu jedini razlog zbog kojeg dolazi do promena u pamćenju i koncentraciji.

Zdravlje mozga posle 60. godine u velikoj meri zavisi i od svakodnevnih navika. Redovno kretanje, kvalitetan san, druženje i učenje novih stvari mogu doprineti očuvanju mentalne aktivnosti i u poznim godinama.

Sa starenjem se brzina obrade informacija može postepeno smanjivati, ali to ne znači da svaka osoba nakon 60. ili 70. godine mora imati probleme sa pamćenjem.

Mozak i u starijem životnom dobu zadržava sposobnost učenja i stvaranja novih veza. Upravo zato određene aktivnosti mogu biti korisne za održavanje koncentracije, pažnje i kognitivnih sposobnosti.

Šta se dešava u telu ako svakodnevno uzimate vitamin D? Lekari izdvajaju četiri važne promene, više o tome pročitajte OVDE. 

1. Učite nešto novo svakog dana

Jedna od korisnih navika za očuvanje moždane aktivnosti jeste redovno učenje novih veština.

Rešavanje ukrštenica i drugih misaonih zadataka može biti zanimljivo, ali je važno da mozak povremeno dobije i drugačije izazove.

Pokušajte da naučite nekoliko reči stranog jezika, savladate korišćenje nove aplikacije, naučite da svirate instrument ili se posvetite hobiju kojim se ranije niste bavili.

Najvažnije je da aktivnost zahteva pažnju, razmišljanje i pamćenje.

Kako napredujete, postepeno povećavajte težinu zadataka. Na taj način podstičete mozak da usvaja nove informacije i izlazi iz ustaljenih obrazaca.

2. Redovno šetajte i budite fizički aktivni

Svakodnevno kretanje važno je ne samo za mišiće i zglobove već i za zdravlje mozga.

Redovno hodanje doprinosi zdravlju krvnih sudova i cirkulaciji, koji imaju važnu ulogu u pravilnom funkcionisanju mozga.

Ne morate odmah da započnete sa dugim šetnjama. Dovoljno je da krenete od kraćih, umerenih aktivnosti i postepeno produžavate njihovo trajanje, u skladu sa zdravstvenim stanjem i fizičkim mogućnostima.

Kada je to moguće, korisno je uključiti i vežbe snage, jer očuvanje mišićne mase doprinosi pokretljivosti, stabilnosti i samostalnosti u starijem dobu.

3. Ne povlačite se iz društva

Druženje sa porodicom i prijateljima može imati značajnu ulogu u očuvanju mentalne aktivnosti.

Tokom razgovora mozak istovremeno koristi pamćenje, pažnju, govor i sposobnost razumevanja informacija.

Zato su redovni susreti sa prijateljima, zajedničke aktivnosti i razgovori o svakodnevnim temama korisni i za mentalno zdravlje.

Čak i kada nemate priliku da često izlazite iz kuće, telefonski razgovor sa bliskom osobom može pomoći da ostanete povezani sa drugima.

Dugotrajna društvena izolacija može negativno uticati na opšte blagostanje, pa je važno održavati kontakte i negovati odnose sa ljudima.

4. Kvalitetan san je važan za pamćenje

Nedostatak sna može otežati koncentraciju, pamćenje i donošenje odluka.

Zbog toga je kvalitetan i redovan san jedna od važnih navika za očuvanje zdravlja mozga nakon 60. godine.

Pokušajte da svakog dana odlazite na spavanje i budite se približno u isto vreme.

U večernjim satima smanjite izlaganje jakom svetlu, a kofein izbegavajte nekoliko sati pre odlaska u krevet.

Ako se nesanica često ponavlja ili traje duže vreme, važno je da razgovarate sa lekarom kako biste utvrdili njen uzrok.

5. Kontrolišite krvni pritisak, sluh i vid

Problemi sa koncentracijom ne moraju uvek da budu posledica promena u pamćenju.

Ponekad osoba misli da je postala zaboravna, a zapravo slabije čuje sagovornika ili se napreže da pročita tekst zbog problema sa vidom.

Takve poteškoće mogu otežati svakodnevne aktivnosti i izazvati dodatni mentalni umor.

Zato su redovne kontrole sluha i vida, kao i praćenje krvnog pritiska, važni za očuvanje zdravlja u starijem dobu.

Odgovarajuće lečenje hroničnih bolesti takođe može doprineti očuvanju opšteg zdravlja, uključujući i zdravlje mozga.

Kada zaboravnost postaje razlog za brigu?

Povremeno zaboravljanje sitnica ne mora da ukazuje na ozbiljan zdravstveni problem.

Ipak, važno je obratiti pažnju ako zaboravnost postaje sve izraženija, ako ometa obavljanje svakodnevnih aktivnosti ili je praćena promenama u ponašanju.

U takvim situacijama potrebno je obratiti se lekaru radi procene i utvrđivanja mogućeg uzroka.

Briga o zdravlju mozga ne počinje tek kada se pojave problemi sa pamćenjem. Redovne šetnje, kvalitetan san, društveni kontakti i učenje novih veština navike su koje mogu doprineti očuvanju mentalne aktivnosti u svakom životnom dobu.

Iako nijedna pojedinačna navika ne može garantovati da će pamćenje ostati nepromenjeno, njihov zajednički doprinos može biti značajan za kvalitet života i očuvanje samostalnosti u starijim godinama.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo