Kada se dobro naspavamo, lakše obavljamo svakodnevne poslove, bolje se koncentrišemo i imamo više energije. Kvalitetan san važan je u svim životnim dobima, pa i u starosti.
Kako godine prolaze, mogu se promeniti navike i ritam spavanja. Neki ljudi počinju ranije da ležu i ranije da se bude, dok se drugi češće bude tokom noći. Iako se san menja, potreba za odmorom ne nestaje. Većini starijih osoba potrebno je oko sedam do devet sati sna, mada se potrebe razlikuju od osobe do osobe. Zato je važno obratiti pažnju na to kako se osećamo tokom dana, a ne samo na broj sati provedenih u krevetu.
Redovan raspored spavanja
Jedna od najkorisnijih navika jeste odlazak na spavanje i buđenje u približno isto vreme svakog dana. Redovan raspored pomaže organizmu da uspostavi ritam i može olakšati uspavljivanje. To je korisno čak i vikendom, kada je primamljivo ostati duže budan ili duže spavati ujutru.
Pred spavanje može pomoći mirna rutina koja se ponavlja svake večeri. To može biti čitanje knjige, slušanje tihe muzike, razgovor sa članom porodice ili lagano istezanje. Takve aktivnosti pomažu da se čovek postepeno opusti i pripremi za san. Takođe je dobro smanjiti gledanje televizije ili korišćenje telefona neposredno pred spavanje, jer svetlost i sadržaji sa ekrana nekim osobama otežavaju opuštanje.
Prijatno okruženje za odmor
Uređenje spavaće sobe može uticati na kvalitet sna. Prostorija bi trebalo da bude tiha, zamračena i prijatne temperature. Nekome će pomoći da koristi zavese koje sprečavaju ulazak svetlosti, dok će drugome prijati blaga noćna lampa. Važno je da krevet bude udoban i da posteljina bude čista i prijatna.
Dobro je da se krevet uglavnom koristi za spavanje i odmor. Ako osoba dugo leži budna i postaje uznemirena, može ustati i neko vreme se baviti tihom, opuštajućom aktivnošću, pa se vratiti u krevet kada ponovo oseti pospanost. Ovakav pristup može pomoći da se krevet ne povezuje sa brigom i nervozom zbog nesanice.
Kretanje i boravak na dnevnoj svetlosti
Umerena fizička aktivnost može doprineti boljem snu i opštem zdravlju. Šetnja, lagane vežbe ili rad u bašti mogu biti dobar izbor, u skladu sa mogućnostima i zdravstvenim stanjem osobe. Redovno kretanje pomaže da dan bude ispunjeniji, a uveče se može javiti prijatniji osećaj umora.
Boravak napolju tokom dana takođe može biti koristan. Dnevna svetlost pomaže telu da prepozna smenu dana i noći. Ako je moguće, starija osoba može svakodnevno provesti neko vreme napolju, na primer u šetnji ili na klupi u dvorištu.
Intenzivnije vežbanje neposredno pred spavanje nekim ljudima može otežati uspavljivanje, pa je korisno ostaviti dovoljno vremena za odmor nakon aktivnosti.
Pažnja prema hrani, piću i dremanju
Hrana i piće mogu uticati na san. Kafa, crni čaj i neki drugi napici sadrže kofein, koji može razbuditi organizam. Zato je korisno ograničiti ih u kasnijim popodnevnim i večernjim satima. Težak obrok neposredno pred odlazak u krevet može izazvati nelagodnost, pa je bolje večerati ranije i birati lakšu hranu.
Ako osoba pije mnogo tečnosti neposredno pred spavanje, može se češće buditi zbog odlaska u toalet. To ne znači da treba zanemariti potrebu za tečnošću tokom dana, već da se unos može rasporediti tako da se veća količina popije ranije. Dremanje tokom dana nekome prija, ali duge ili kasne dremke mogu otežati noćno uspavljivanje. Ako je odmor preko dana potreban, kraća dremka ranije popodne može biti bolji izbor.
Smanjenje briga i opuštanje
Brige i napetost mogu otežati uspavljivanje. Nekim ljudima pomaže da predveče zapišu obaveze za naredni dan, kako ne bi razmišljali o njima kada legnu. Drugi se opuštaju sporim disanjem, tihom muzikom ili razgovorom sa bliskom osobom. Važno je pronaći aktivnost koja prija i koja ne stvara dodatni pritisak.
Druženje i ispunjen dnevni raspored mogu doprineti boljem raspoloženju. Razgovor sa porodicom, susreti sa prijateljima, čitanje ili hobi mogu učiniti dan sadržajnijim. Kada osoba ima prijatne aktivnosti tokom dana, lakše može pronaći ravnotežu između aktivnosti i odmora.
Kada treba potražiti savet
Povremeno buđenje tokom noći može se dogoditi svakome. Međutim, ako teškoće sa spavanjem traju duže vreme ili utiču na svakodnevni život, korisno je razgovarati sa lekarom. Učestala nesanica, glasno hrkanje, otežano disanje tokom sna ili jaka pospanost tokom dana mogu biti znaci da postoji problem koji treba ispitati.
Na san mogu uticati i bolovi, pojedina zdravstvena stanja ili lekovi. Zato nije dobro samostalno uzimati tablete za spavanje ili menjati terapiju bez saveta lekara. Lekar može pomoći da se utvrdi uzrok problema i predložiti odgovarajuće rešenje.
Kvalitetan san u starijem dobu važan je za energiju, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. Iako se ritam spavanja s godinama može promeniti, postoje navike koje mogu pomoći: redovan raspored, mirna večernja rutina, prijatno okruženje, kretanje tokom dana i pažljiv izbor hrane i pića. Svaka osoba može pronaći ono što joj najviše odgovara. Ako problemi sa snom potraju, razgovor sa lekarom može biti važan korak ka boljem odmoru i kvalitetnijem životu.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)