Ove odredbe odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe.
Isto tako je utvrdio da su neustavne i sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.
U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije", navodi se na sajtu suda.
U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se, pored ostalog, navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".
"Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona. Utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.
Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.
Ove odredbe su i tokom javne rasprave izazivale kontroverze. Inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana i jedna politička partija.
Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine, a njim je predviđeno da je svaki građanin Srbije potencijalni donor organa – osim ako se tome izričito ne suprotstavi tokom života, obraćajući se Upravi za biomedicinu i osim ako se u trenutku smrti transplantaciji njegovih organa izričito ne protivi srodnik.
Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, zakon precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.
Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice. Procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.
