Bogati zdravim mastima, antioksidansima i drugim vrednim hranljivim materijama, povezani su sa očuvanjem kognitivnih funkcija, a nutricionisti otkrivaju koliko ih treba jesti dnevno da biste iskoristili njihove koristi.
Kada je u pitanju izbor hrane dobre za zdravlje mozga, orasi zaslužuju posebno mesto na jelovniku. Sadrži proteine, vlakna i zdrave masti, a nutricionisti posebno ističu njihov sadržaj alfa-linolenske kiseline (ALA), biljnog oblika omega-3 masnih kiselina.
"Ne mislim da je slučajnost što orasi izgledaju kao mozak.Zaista imaju impresivan nutritivni profil kada je u pitanju zdravlje mozga", kaže nutricionista Sidnej Lape za Parade.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da nijedna namirnica ne može sama po sebi da uradi taj zadatak. Kompletna ishrana je mnogo važnija, ali redovno uključivanje oraha u uravnoteženu ishranu može doprineti očuvanju kognitivnih funkcija i zdravom starenju.
Omega-3 masne kiseline su važne za mozak. Jedna od najvećih prednosti oraha je njihov visok sadržaj ALA omega-3 masnih kiselina.
Nutricionistkinja Kristina Karo objašnjava da omega-3 masne kiseline pomažu u održavanju strukture i fleksibilnosti membrana moždanih ćelija, što omogućava efikasnu komunikaciju između neurona. Upravo je ta komunikacija važna za razmišljanje, učenje, pamćenje i koncentraciju.
Orasi takođe sadrže polifenole i druge antioksidante, vitamin E, bakar i mangan. Antioksidansi mogu pomoći u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa, a njihova antiinflamatorna svojstva su još jedan razlog zašto se orasi povezuju sa zdravljem mozga. Međutim, važno je znati da se ALA iz oraha razlikuje od EPA i DHA omega-3 masnih kiselina koje su u izobilju u masnoj ribi.
Telo može da pretvori deo ALA u EPA i DHA, ali je konverzija ograničena, pa je najbolje imati različite izvore u ishrani zdravih ljudi.
Pijte cveklu, i te kako je zdrava - ostavljamo vam OVDE recept za ovaj napitak.
Da li orasi mogu poboljšati koncentraciju i pamćenje?
Ne treba očekivati trenutnu bolju koncentraciju ili pamćenje od šake oraha. Potencijalne koristi prvenstveno proizilaze iz njihove redovne konzumacije tokom dužeg perioda.
Međutim, jedno istraživanje iz 2025. godine donelo je zanimljive rezultate, piše Parade.
Zdravi mladi ljudi koji su kasnije tokom dana jeli doručak bogat orašastim plodovima imali su brže vreme reakcije na zadatke koji su zahtevali pažnju i donošenje odluka. Rezultati u vezi sa kratkoročnim pamćenjem nisu bili tako jasni.
Orasi takođe mogu pomoći u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi zahvaljujući svojoj kombinaciji zdravih masti, proteina i vlakana, a velike fluktuacije glukoze mogu negativno uticati na pažnju i druge kognitivne funkcije. Koliko oraha dnevno je dovoljno? Nutricionisti navode oko sedam celih oraha, ili 14 polovina, kao standardnu porciju.
Ova količina obezbeđuje zdrave masti, uključujući ALA omega-3 masne kiseline, kao i malo proteina i vlakana. Pošto su orasi takođe hrana bogata kalorijama, nema potrebe preterivati.
"Ključ je doslednost. Poenta nije da povremeno jedete ogromnu količinu oraha, već da redovno uključite umerenu porciju u svoju ishranu", objašnjava nutricionistkinja Kelsej Rozenbaum, piše tportal.
Drugim rečima, šaka oraha neće poboljšati pamćenje preko noći, ali može biti jednostavan i hranljiv dodatak ishrani koji dugoročno podržava zdravlje mozga.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)