Nauka je istražila signale koji ukazuju da naš mozak možda stari brže nego što je optimalno.
Evo znakova na koje treba obratiti pažnju:
Cinična ste osoba
Finski naučnici objavili su fascinantnu studiju u kojoj su otkrili da veoma cinični stariji ljudi ne samo da imaju veću stopu kognitivnog pada, već imaju i tendenciju da umru u mlađoj dobi.
Zašto? Negativan stres može biti krivac. Znamo, na primer, da kortizol, hormon stresa, ima veoma nezdrav efekat na mozak i sprečava vas da jasno razmišljate.
Ako ste skloni da budete cinični, počnite da primećujete kada se takav stav pojavi o nečemu ili nekome, i u tim trenucima pokušajte da aktivno promenite svoj način razmišljanja: duboko udahnite i odlučite da smislite nešto pozitivno da kažete.
Vaša pažnja mnogo luta
Svi znamo koliko je teško koncentrisati se kada smo uzbuđeni ili nervozni. Međutim, ako otkrijete da vam je veoma, veoma teško da se dosledno fokusirate u vreme stresa, možda ćete želeti da razgovarate sa svojim lekarom.
Istraživački tim USC otkrio je da je lako ometanje znak kognitivnog starenja. Ova osobina se može pojaviti u mozgu već u dobi od 30 godina i mogla bi biti jedan od znakova moguće Alchajmerove bolesti. To je povezano sa uzbuđenjem – ako se iznenada suočite sa šokantnom, stresnom situacijom, na primer, možda nećete dovoljno dobro reagovati na signale iz dela mozga koji pomažu da se fokusirate.
Ovo se najčešće dešava kod starijih ljudi, ali ako imate problema sa fokusiranjem kada ste pod stresom, kognitivno testiranje bi vam moglo pomoći da otkrijete da li ste predisponirani na kognitivni pad.
Vežbe za mozak, kao što su rešavanje zagonetki ili igrica, takođe mogu biti od pomoći u izgradnji veština koncentracije, prenosi Žena Blic.
Zaboravljate stvari
Večera sa prijateljima može vam doneti mnogo. Međutim, ako ih ispravljate više puta bez namere, to može signalizirati problem. Ako vaši prijatelji pominju da se vaše ponašanje čini drugačijim, ozbiljno shvatite njihove povratne informacije.
„Pacijenti koje vidim i koji imaju problema sa pamćenjem obično ne prepoznaju da ih imaju“, kaže Tomas R. Vidic, saradnik na Američkoj akademiji za neurologiju koji radi na klinici Elkhart, SAD.
„Oni su uvereni da im nije ništa. Zato bih rekao da je veoma važan znak na koji treba obratiti pažnju ono što vam kažu prijatelji i porodica. Da li su primetili da imate problema sa pamćenjem? Ako je tako, obratite pažnju na njih – vreme je da dobijete stručno mišljenje.“
Umorni ste tokom dana
Ovo je ključna karakteristika primećena u nekoliko studija, kao što je studija starenja klinike Mejo. Pospanost tokom dana ne samo da znači da vaš mozak ne dobija odgovarajući restorativni odmor koji mu je potreban noću, već može izazvati direktne fizičke promene u mozgu povezane sa starenjem.
„San je zaista važan zaštitnik mozga“, kaže Nil Graf-Radford, profesor neurologije na klinici Mejo na Floridi.
„Istraživanje je pokazalo da apneja u snu zapravo može smanjiti hipokampus (koji je ključni deo vašeg mozga koji ima veze sa učenjem i pamćenjem). Apneja u snu uzrokuje nedostatak kiseonika, što može oštetiti mozak, ali istraživanja takođe pokazuju da lečenje apneje u snu može vratiti stanje u normalu. Potrebno vam je sedam i po do osam sati dobrog sna noću za zdravlje mozga.“
