Nova studija je pokazala da je finansijski stres potencijalno veoma štetan za osnovno telesno zdravlje, uključujući imuni, nervni i endokrini sistem, što ga stavlja u rang sa nekim drugim glavnim stresorima.
Akademci na Univerzitetskom koledžu u Londonu posmatrali su glavne stresne događaje kao što su žalost (smrt) i razvod braka da bi utvrdili njihov uticaj na pojedince izmeren nivoima četiri biomarkera u krvi nakon četiri godine.
Ovo je utvrđeno ispitivanjem četiri biomarkera u krvi – kortizol (hormon koji se proizvodi kao odgovor na stres), C-reaktivni protein (CRP), fibrinogen i faktor rasta 1 sličan insulinu (IGF-1). Sve su to imuni faktori koji imaju veze sa razvojem stresa, razvojem upale i starenjem, dok je IGF-1 povezan i sa starenjem i sa dugovečnim životom.
Ovi uzroci stresa su proizveli 61% veću verovatnoću visokog rizika od poremećaja u telu povezanih sa širokim spektrom mentalnih i fizičkih bolesti, od kardiovaskularnih bolesti do depresije i šizofrenije.
Učesnici koji nisu imali druge veće stresne faktore, ali su prijavili finansijsku napetost – percepciju da možda nemaju dovoljno finansijskih sredstava da zadovolje svoje buduće potrebe – imali su 59% veće šanse, četiri godine kasnije, da budu u grupi visokog rizika.
Nacionalno reprezentativna studija potvrdila je da je finansijski stres povezan sa dugoročnim promenama ključnih zdravstvenih indikatora, kao što su imuni, nervni i hormonalni sistem.
"Kada imuni i neuroendokrini sistem dobro funkcionišu, homeostaza se održava i zdravlje se čuva. Ali hronični stres može poremetiti ovu biološku razmenu i dovesti do bolesti“, objasnila je glavna autorka studije Odesa S. Hamilton.
"Otkrili smo da finansijski stres najviše šteti biološkom zdravlju, iako je potrebno više istraživanja da bi se to sa sigurnošću utvrdilo. To može biti zato što ovaj oblik stresa može uticati na mnoge aspekte naših života, što dovodi do porodičnih sukoba, socijalne isključenosti, pa čak i do gladi ili beskućništva.”
Doživljavanje stresa tokom dužeg vremenskog perioda može poremetiti komunikaciju između imunološkog i neuroendokrinog sistema. To je zato što je odgovor na stres sličan odgovoru na bolest, navodi Investment News.
Istraživači su takođe pogledali genetske varijante za koje je ranije utvrđeno da utiču na imuno-neuroendokrini odgovor i otkrili su da je povezanost između stresnih životnih okolnosti i boravka u grupi visokog rizika četiri godine kasnije ostala istinita bez obzira na genetsku predispoziciju.
Ceo rad je objavljen u časopisu “Brain, Behavior and Immunity”, prenosi Ljepotaizdravlje.hr.
