U proseku osobe s demencijom žive oko 7 godina.
Ali, apsolutno tačno se ne može znati koliko će osoba s demencijom živeti jer to zavisi od puno faktora.
Postoji puno različitih vrsta demencije i simptomi se razlikuju zavisno od toga koji deo mozga je pogođen.
Ne zna se koliko bolest već traje, a da nije dijagnostifikovana (osoba može imati demenciju već 5 godina, ali se to, na primer, tek sad otkrije).
Takođe, osoba može imati druge bolesti uz to kao što su rak, dijabetes ili srčani problemi koji mogu odrediti završetak života osobe.
Osoba u zadnjoj fazi demencije ima ugrožen i slab imunitet te je podložna infekcijama od kojih često i premine.
Zadnji stadijum može trajati nekoliko dana, nedelja ali i do dve godine. Simptomi u zadnjoj fazi demencije su:
izgubljeno i dugoročno i kratkoročno pamćenje, problemi s hranjenjem i gutanjem, kao i uzimanjem tečnosti, gubitak težine, potrebna pomoć pri skoro svim aktivnostima svakodnevnog života, inkontinencija, česti padovi, smanjenja pokretljivost, prekomerno spavanje, osiromašen govor (besmislene fraze ili reči), nerazumevanje šta im se govori, nepravilno disanje ili neprirodan zvuk uz disanje, učestale infekcije i temperatura, napadi, hladne ruke i noge, naposletku nemogućnost da se ustane, sedi i potpuna nepokretnost.
Neki autori su napravili i sledeći potencijalni vremenski sled simptoma. Tako za poslednjih 6 meseci navode simptome kao što su dijagnoza drugog stanja poput raka, hronične upale pluća ili kongestivno zatajenje srca, učestalije posete i prijemi u bolnici.
Za poslednja 2-3 meseca karakteristični su ograničen govor (6 reči ili manje po danu), poteškoće pri gutanju ili gušenje uzrokovane hranom ili vodom, nemogućnost hodanja i sedenja bez pomoći, inkontinencija.
Za poslednje dane i nedelje stručnjaci kao najčešće navode znake kao što su jako hladne ruke i noge, nemogućnost gutanja, terminalna agitiranost ili nemir, povećana količina vremena spavanja, promene u disanju - plitki udisaji ili razdoblja bez disanja od nekoliko sekundi ili do jedne minute.
Glavni cilj nege u zadnjoj fazi demencije je olakšavanje bola i osiguravanje da je osobi maksimalno udobno, navode lekari.
