Za mnoge ljude, leto je njihovo omiljeno godišnje doba, vreme za roštiljanje, izlete na plažu i druge aktivnosti na otvorenom. Međutim, leto takođe donosi rizik od opasno visokih temperatura i vlažnosti vazduha.
Sunce nigde u Srbiji ovih dana neće biti prijatno, a najnoviji izveštaj Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) o ultraljubičastom (UV) zračenju u našoj zemlji zadaje glavobolje.
Visoki stepen zračenja znači da na samom početku ovog leta nije ponekad dovoljan ni zaštitni faktor 30, kad su kreme za sunčanje u pitanju.
Sunce i visoke temperature obeležiće vreme u Srbiji narednih dana, a u četvrtak nas očekuje vrhunac toplotnog talasa sa čak 39 stepeni, nakon čega sledi nagli preokret – pad temperature, kiša i pljuskovi s grmljavinom.
Dermatolog upozorava
Dermatolog dr Jadran Bandić izjavio je da su kreme za zaštitu od sunca samo jedan od alata zaštite, a da je mnogo važnija prevencija.
Bandić je za Tanjug rekao da kreme nisu jedini alat za zaštitu od sunca i da čak nisu ni na prvom mestu.
Istakao je prevenciju kao neophodan korak u zaštiti, navodeći da su pregledi kože preporučeni jednom mesečno.
On je savetovao da seizbegava sunce u periodu između 10.30 i 16.30 časova, a da se, ukoliko to nije moguće, ljudi zaštite u hladovini, ali i obučeni u odeću koja ima zaštitni faktor i da obavezno nose kačket ili šešir, kao i naočare koje imaju faktor zaštite.
Naglasio je da je kremu protiv sunca preporučljivo staviti na delove tela koji nisu prekriveni garderobom, ali da se savetuje da što manja površina kože bude izložena suncu bez obzira na kremu.
"Sunce nam je izrazito potrebno, ali preterano izlaganje donosi oštećenja kože koja mogu da rezultiraju karcinomom", naveo je Bandić.
U Americi stotine ljudi koji rade ili provode vreme na otvorenom, čak i oni koji deluju zdravo, svake godine podležu bolestima povezanim sa vrućinom.
Na udaru su pre svega deca i starije osobe, ali i ljudi koji žive u područjima u kojima su ranijih decenija leta bila sa umerenijim temperaturama i bez naglih prelaza iz minusa u plus.
Na primer, 1995. godine u Čikagu je tokom toplotnih talasa umrlo najmanje 700 ljudi.
