U podnožju Stare planine, nedaleko od Knjaževca, nalazi se Repušnica - selo koje je tokom nekoliko decenija ostalo bez svojih meštana. Kuće su ostale, putevi su ostali, ostali su i tragovi nekadašnjeg života, ali ljudi su vremenom odlazili.
Nije se to dogodilo preko noći.
Repušnica je nestajala postepeno, zajedno sa promenama koje su tokom druge polovine 20. veka zahvatile brojna sela u Srbiji.
Od 369 stanovnika do potpunog nestanka
Podaci o broju stanovnika najbolje pokazuju šta se dogodilo.
Repušnica je 1948. godine imala 369 stanovnika. Godine 1971. broj stanovnika pao je na 149, dok je 1981. u selu živelo svega 12 ljudi.
Posle toga broj stanovnika nastavio je da se smanjuje, sve dok selo nije ostalo potpuno prazno.
Prema podacima koje je objavio RTS, poslednji stanovnik Repušnice odselio se 1998. godine, kada je otišao u Knjaževac.
Od tada selo nema stalne stanovnike.
Zašto su ljudi počeli da odlaze?
Razlog nije bio jedan.
Kao i u mnogim drugim planinskim selima Srbije, život u Repušnici bio je usko povezan sa poljoprivredom i stočarstvom. Međutim, sa promenama u načinu života menjale su se i mogućnosti koje je selo pružalo.
Mladi su sve češće odlazili u gradove u potrazi za školovanjem, zaposlenjem i drugačijim životnim uslovima.
Istovremeno, život na udaljenom planinskom području postajao je sve teži.
Kada mladi odu, ostaje starije stanovništvo. A kada nema dovoljno ljudi da održavaju domaćinstva, obrađuju zemlju i čuvaju stoku, selo počinje da se prazni još brže.
Tako nastaje lanac koji je teško prekinuti.
Jedna porodica ode, zatim druga, pa treća. Deca više ne odrastaju u selu, škola prestaje da bude potrebna, a sve je manje razloga da se mlađe generacije vrate.
Život u Repušnici nije bio lak
Repušnica se nalazila u području u kojem poljoprivreda nije bila jednostavna.
Istorijski podaci o selu ukazuju na ograničene mogućnosti za obrađivanje zemlje, dok je stočarstvo bilo važan deo života meštana.
To je nekada bilo dovoljno za opstanak domaćinstava.
Ali kada su se otvorile mogućnosti za zapošljavanje u gradovima, mnogi su počeli da biraju sigurniji prihod i lakši pristup školama, zdravstvu i drugim uslugama.
Za porodicu koja ima decu, odlazak u grad često nije bio samo pitanje boljeg posla već i pitanje budućnosti.
Najpre su odlazili mladi
Priča o Repušnici zapravo je priča o generacijama.
Mladi ljudi odlazili su u Knjaževac i druga mesta, a pojedini su se selili i dalje.
U selu su ostajali stariji članovi porodica.
Dok god su oni mogli da vode domaćinstva, selo je još imalo svoje stanovnike.
Ali kada je i poslednja generacija ostarelih meštana počela da odlazi ili umire, više nije bilo ko da ostane.
Tako je selo koje je sredinom prošlog veka imalo stotine stanovnika na kraju ostalo bez ijednog stalnog žitelja.
Kuće su ostale, ali ljudi nisu
Danas Repušnica izgleda potpuno drugačije nego pre nekoliko decenija.
Prazne kuće i dvorišta svedoče o vremenu kada je ovde bilo mnogo više života. Neke građevine su očuvane, dok su druge počele da propadaju pod uticajem vremena i prirode.
Sokaci koji su nekada povezivali komšijska domaćinstva danas su uglavnom tihi.
Trava i rastinje polako zauzimaju prostore koje su nekada održavali ljudi.
Ipak, selo nije potpuno zaboravljeno.
Pojedini potomci nekadašnjih stanovnika povremeno dolaze da obiđu porodična imanja i kuće svojih predaka.
Jedno domaćinstvo čuva uspomenu na nekadašnji život
Posebno zanimljiv deo priče o Repušnici jeste pokušaj da se sačuva sećanje na način života koji je nestao.
Jedna porodica obnovila je staro domaćinstvo i u njemu sačuvala predmete koji govore o životu nekadašnjih meštana.
Stari alati, predmeti iz domaćinstva i tradicionalni elementi kuće danas imaju drugačiju ulogu.
Oni više nisu deo svakodnevnog života, već svojevrsni zapis o vremenu kada su takve stvari bile neophodne svakom domaćinstvu.
Repušnica nije jedina
Sudbina Repušnice nije izolovan slučaj.
Brojna sela u Srbiji decenijama se suočavaju sa smanjenjem broja stanovnika. Posebno su pogođena udaljena planinska područja, gde je odlazak mladih često praćen starenjem stanovništva i gašenjem osnovnih usluga.
Kada nema dovoljno dece, škole se zatvaraju.
Kada nema dovoljno stanovnika, prodavnice i drugi sadržaji prestaju da rade.
A kada nema posla, još više ljudi odlazi.
Tako se stvara začarani krug iz kojeg je malim selima veoma teško da izađu.
Od sela sa 369 ljudi ostala je priča
Najtužniji deo priče o Repušnici možda nije činjenica da danas nema stanovnika.
Mnogo više govori podatak da ih je nekada bilo 369.
Iza tog broja nisu samo statistički podaci.
To su bile porodice, deca, domaćinstva, komšije, ljudi koji su obrađivali zemlju, čuvali stoku i gradili svoje kuće.
Danas su njihovi potomci uglavnom rasuti po drugim mestima, dok je Repušnica ostala kao trag jednog načina života koji je tokom nekoliko decenija gotovo potpuno nestao.
Njene prazne kuće zato nisu samo ostaci jednog sela.
One su podsetnik koliko se Srbija promenila za samo nekoliko generacija.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)