Kardiovaskularne bolesti, moždani udari, problemi sa disanjem i retke srčane aritmije najčešći su uzroci iznenadne smrti tokom noći.

Iako ideja o mirnoj smrti u snu deluje utešno i želja je mnogih, ona je često posledica ozbiljnih zdravstvenih problema koji ostaju neprimećeni ili se ne leče na vreme.

 

Postoji nešto misteriozno u smrti koja nastupa tokom sna – bez znakova borbe, bez nagoveštaja da će nešto poći po zlu.

Iznenadna smrt u snu može da se dogodi bez obzira na pol, uzrast ili zdravstveno stanje, tako da često čujemo da je neko zaspao i više se nije probudio... Zbog čega se to događa?

Postoji više razloga zbog kojih neko umre dok spava, ali je to najčešće povezano sa tri vitalna organa: srcem, plućima i mozgom, objašnjava dr Milind Sovani, stručnjak za bolesti pluća na Notingem Univerzitetu.

„Kada spavamo, ne možemo da reagujemo na signale koji ukazuju da nešto nije u redu sa tim organima. Ako stojim i imam pauzu od 10 sekundi u otkucajima srca, pašću i onesvestiću se, a neko će to primetiti”, kaže kardiolog dr Džek Flajer.

Ponekad, i ljudi oboleli od dijabetesa mogu da preminu u snu zbog iznenadnog niskog nivoa šećera u krvi.

„Šlog” u snu može da bude jedan od uzroka iznenadne smrti tokom noći - oko 25 odsto moždanih udara dešava se tokom spavanja.

Apneja

Sindrom opstruktivne apneje u snu (OSA) je stanje u kojem osoba prestaje da diše na nekoliko sekundi ili čak minuta tokom spavanja. Ovo dovodi do pada nivoa kiseonika u krvi, što može opteretiti srce i izazvati fatalnu aritmiju ili srčani udar.

Osobe koje hrču, imaju prekomernu težinu ili pate od hroničnih respiratornih oboljenja u većem su riziku od komplikacija povezanih sa apnejom. Iako ovo stanje može da se leči, mnogi ljudi nisu ni svesni da ga imaju, što ga čini podmuklim uzrokom iznenadne smrti u snu.

Osobe koje pate od apneje izložene su dva i po puta većem riziku da dožive iznenadnu smrt između ponoći i šest časova ujutru, u poređenju sa ljudima koji nemaju apneju. Ovo stanje skuplja mišiće u disajnim putevima, pa dolazi do zaustavljanja disanja duže od 10 sekundi.

Apneja sama po sebi, obično, nije uzrok iznenadne smrti usred noći. Češće je povezana sa pogoršanjem nekog drugog stanja, kao što su određene srčane bolesti.

Zastoj srca

Najčešći uzrok neočekivane smrti u snu je srčani udar (infarkt miokarda) ili iznenadna srčana smrt – zastoj srca (cardiac arrest). Kod osoba koje već imaju srčane bolesti, srce može da prestane da kuca bez ikakvog upozorenja. Ovo se često dešava zbog začepljenja koronarnih arterija, što ometa dotok krvi u srčani mišić.

Iznenadna srčana smrt je još opasnija, jer je obično posledica teške aritmije, kao što je ventrikularna fibrilacija – haotičan rad srčanih komora koji za nekoliko minuta dovodi do prestanka rada srca. Osobe koje pate od hipertenzije, dijabetesa ili imaju genetsku predispoziciju za srčane bolesti u većem su riziku.

Iznenadni srčani zastoj odgovoran je za 90 odsto iznenadnih i neočekivanih smrti tokom sna, napominju stručnjaci. Srčani zastoj zaustavlja dotok krvi u glavne organe, a 22 odsto takvih slučajeva dešava se između 22 sata i 6 časova ujutru.

U slučajevima iznenadne smrti nepoznatog uzroka, stručnjaci smtraju da je obavezno ispitivanje porodične istorije i naslednih faktora. Neke osobe mogu biti podložnije srčanim problemima zbog genetike, poremećaja ritma srca ili drugih naslednih faktora.

Tokom 2020. godine, 2.601 osoba u Srbiji je umrla brzo i neočekivano, bez jasnog uzroka koji bi ukazivao na tragediju.

Ovi ljudi su išli na posao, odmarali se, pili kafu sa prijateljima i onda, preko noći, više nisu bili među živima.

Moždani udar

Moždani udar (šlog) nastaje kada dođe do prekida dotoka krvi u mozak, što dovodi do oštećenja neurona i potencijalno smrtonosnih posledica. Ako se dogodi tokom sna, simptomi često prođu neopaženo, a osoba ne dobije neophodnu medicinsku pomoć u najkraćem roku.

Ishemijski moždani udar, koji nastaje zbog ateroskleroze, odnosno začepljenja arterije, najčešći je uzrok, dok je hemoragični moždani udar (pucanje krvnog suda u mozgu) manje čest, ali često fatalan.

Rizik od moždanog udara raste sa godinama, ali je povećan i kod osoba sa visokim krvnim pritiskom, gojaznošću, dijabetesom i onima koji puše ili konzumiraju alkohol u većim količinama.

Da li ljudi koji spavaju znaju da umiru

 

Razlika između iznenadne smrti i postepenog umiranja tokom spavanja je značajna.

U slučajevima iznenadne smrti, kao što su one uzrokovane srčanim zastojem ili masivnim moždanim udarom, pojedinac ne mora imati nimalo svesti o tome šta se dešava.

S druge strane, postepeno opadanje životnih funkcija tokom sna, može uključivati period fiziološkog stresa, koji bi potencijalno mogao da prodre u svest uspavanog uma.

 

Jedno od najčešćih pitanja u vezi sa smrću tokom spavanja je da li je osoba svesna da umire, piše magazin Health.

Da bismo odgovorili na ovo, moramo da razmotrimo prirodu moždane aktivnosti tokom spavanja i način na koji se ona menja kako se smrt približava.

Tokom sna, naš mozak kruži kroz različita stanja aktivnosti. U dubokom snu, moždana aktivnost je značajno smanjena, dok tokom REM sna može da bude gotovo jednako aktivna kao i kada smo budni.

Kako se smrt približava, moždana aktivnost se generalno smanjuje, ali tačan obrazac može da varira u zavisnosti od uzroka smrti.

Pitanje da li neko zna da umire ako se to dogodi dok spava je složeno i nije u potpunosti shvaćeno.

Neki istraživači sugerišu da čak i u dubokom snu, deo našeg mozga ostaje na oprezu u pogledu potencijalnih pretnji, koje bi teoretski mogle da uključuju i fiziološke promene povezane sa umiranjem.

Neizvesno je, međutim, da li se ova svest prevodi u svesno prepoznavanje smrti.

Zanimljivo je da su neke osobe koje su reanimirane nakon što su zamalo umrle u snu prijavile iskustva bliske smrti.

Ovi izveštaji često uključuju osećaj napuštanja tela, kretanja kroz tunel ili susreta sa preminulim voljenima.

Moguće je i da su sve to halucinacije.

Iako su ova iskustva fascinantna, javljaju se kod pojedinaca koji su preživeli, pa ne možemo sa sigurnošću znati šta su oni koji su umrli doživeli u svojim poslednjim trenucima