Pedijatar, pulmolog i alergolog Aleksandra Vukov kazala je da su britanski naučnici nedavno predstavili revolucionarni lek za lečenje astme, koji bi mogao da promeni živote miliona obolelih širom sveta i dodala da je on već registrovan u našoj Agenciji za lekove, ali da je, s obzirom na njegovu specifičnost na molekularnom nivou i visoku cenu, neophodno pažljivo odabrati pacijente koji će ga primati.
„Reč je o veoma skupom leku, čija cena dostiže hiljade evra, ali se očekuje da bude dostupan na teret fonda. Ovo je ključna terapija za pacijente za koje trenutno nemamo adekvatno rešenje i kojima ne možemo da pomognemo konvencionalnim metodama lečenja“, rekla je Vukov za TV K1.
Ona je objasnila da lek deluje na imuni sistem, konkretno na bela krvna zrnca koja su ključna za razvoj zapaljenja kod astme.
„Astma je hronična zapaljenska bolest, a ćelije koje najviše doprinose tom zapaljenju su eozinofili. Ovde govorimo o leku iz grupe monoklonskih antitela, čija je glavna karakteristika specifično i ciljano delovanje. Ova antitela deluju na molekul interleukin 5, koji se vezuje za eozinofile i bazofile, ćelije odgovorne za izazivanje upale. Takođe, pokreću NK ćelije (ćelije ubice), koje uništavaju eozinofile. Na taj način, lek direktno smanjuje broj eozinofila, koji su ključni u održavanju zapaljenja kod astme“, rekla je ona.
Kako je dodala, terapija ovim lekom namenjena je pacijentima koji ne reaguju adekvatno na standardnu terapiju kortikosteroidima i inhalatorima, koji su osnovni vid lečenja astme.
„Međutim, kod pacijenata sa čestim pogoršanjima, gde standardna terapija ne daje željene rezultate, lekari mogu uključiti monoklonska antitela, kao deo personalizovanog pristupa lečenju“, navela je ona. Vukov je istakla da odluka o primeni ove terapije donosi se na osnovu medicinske procene i težine bolesti, pružajući pacijentima novu šansu za efikasno upravljanje simptomima astme.
U Srbiji od astme boluje desetak posto stanovništva, a doktorka objašnjava da obolevanju doprinosi način i tempo života, zagađen vazduh i alergije koje su bolest 21. veka.
Ona je dodala da je strah veoma prisutan kod osoba koje se suočavaju sa ovim problemima. „Svesni su ozbiljnosti situacije, jer je poznato da alergije na hranu ili ekcemi često mogu biti uvod u ozbiljnije simptome. Tegobe često započinju u nosu, a potom se spuštaju na pluća. Roditelji čija deca imaju ovakve probleme obično su vrlo svesni važnosti pravovremenog lečenja i rešavanja tih stanja. Isto važi i za odrasle koji se suočavaju sa respiratornim teškoćama“, objašnjava ona. Vukov je rekla da genetika igra ključnu ulogu u razvoju astme. „Ako oba roditelja imaju alergiju ili astmu, verovatnoća da će i dete razviti astmu iznosi čak 75 odsto. Čak i ako roditelji nemaju alergiju, statistike pokazuju da svako četvrto dete može razviti neku vrstu alergije. Drugi važan faktor su bronhoopstrukcije kod deteta. Posebno je značajno da li je dete tokom ovih epizoda zahtevalo injekcije ili hospitalizaciju. Ovi parametri nam ukazuju na ozbiljnost problema i mogućnost da se treća bronhoopstrukcija proglasi astmom“, navela je ona.
Da bi se postavila dijagnoza astme, Vukov je ukazala da je neophodno ispitati prisustvo alergija. „Alergijska astma zahteva specifičan pristup i lečenje lekovima. Astma je noćni kašalj, posle ponoći, kašalj koji se ponovlja. Za to se koriste bronho diletatori. I to su sve simptomi da se deca upute kod plumologa i alergologa, kako bi se utvrdilo da li dete ima alergiju i kako da se leči“, dodala je ona.
