Koncept je dobro poznat u zemlji sa druge strane Jadranskog mora, a naslovi često objavljuju priče o ljudima koji kupuju nekretninu za jedan evro, a zatim je renoviraju.

Međutim, iza atraktivne cene često se krije mnogo složenija i skuplja stvarnost, a neki tvrde da koncept nije nimalo jednostavan i da ponekad potroše više novca na renoviranje vile nego na novu kuću.

Koncept je posebno privlačan Australijancima koji se bore da se probiju na tržište nekretnina u svojoj zemlji, jer italijanska vlada ne postavlja nikakva ograničenja Australijancima koji žele da iskoriste program "Kuća za jedan evro".

Izbor na prvi pogled deluje očigledno: stavite se pod ogroman finansijski pritisak da kupite skučen stan od milion dolara u Sidneju ili uživajte u životu u italijanskoj vili koju ćete postepeno renovirati nakon što je kupite za jedan evro.

Postoji caka

Priče onih koji su se upustili u ovu avanturu su veoma različite: Tvrde da je stvarnost kupovine kuće od jednog evra daleko od idilične i mnogo skuplja nego što bilo ko misli.

Priča Pavela Durakijeviča, koji živi na Siciliji osam godina, ističe da iako on sam nije kupio kuću od jednog evra, stalno dobija upite od ljudi koji to žele, pišu Nekretnine.

Durakijevič ističe da kada se uzmu u obzir takse, birokratija, rokovi i stvarni troškovi renoviranja vaše nekretnine, to jednostavno ispostavlja se kao loša ideja.

"Kupujete kuću za jedan evro, ali istovremeno plaćate depozit od 3.000 do 5.000 evra i obavezujete se na kompletnu renovaciju u roku od dve do tri godine. Ako ne završite na vreme, gubite depozit", naglasio je on.

Najčešći problem je što su takve kuće obično ruševine u centrima istorijskih malih gradova, a zgrade su obično zaštićene kao mesta kulturne baštine.

Kao rezultat toga, potrebne su višestruke dozvole pre nego što renoviranje uopšte može da počne, a italijanska birokratija može značiti da sam formalni proces može trajati godinama.

Možete izgubiti depozit čak i bez početka renoviranja, a kada renoviranje konačno počne, troškovi često premašuju troškove izgradnje nove kuće od nule.

"Ponekad se 'posao od jednog evra' ispostavi kao najskuplja odluka od svih", dodao je on.

Negativna iskustva

Istu priču potvrdila je i 25-godišnja Amerikanka koja je proces opisala kao "zamku" u koju je skoro upala.

Džejla, iz Floride, stigla je u Italiju da započne svoj evropski san kada je počela da se susreće sa birokratskim preprekama vezanim za nekretninu koju je gledala u Musomeliju, na Siciliji.

"Koliko god mislite da ćete platiti, udvostručite za svaki slučaj", rekla je američkom časopisu Slate.

Troškovi pre nego što je uopšte mogla da započne renoviranje i nemogućnost snalaženja u italijanskom sistemu na kraju su primorali Džejlu da odustane od kupovine pre nego što je finalizovana.

Samo papirološki troškovi iznosili su preko 5.000 evra. Slično tome, Australijanac Deni Mekabin (58) morao je da se odrekne kuće u Italiji koju je kupio za jedan evro nakon što nije uspeo da pronađe radnike za njenu renoviranje u datom roku.

Mekabin je kupio kuću u malom gradu Musomeli na Siciliji. Australijski državljanin, koji je prethodno 17 godina živeo u Ujedinjenom Kraljevstvu, rekao je da ne može da odoli prilici da postane vlasnik kuće u inostranstvu za simboličnu naknadu i ohrabrio je druge da se pridruže sličnim projektima.

Kupci koji se pridruže projektu moraju da renoviraju kuću u roku od tri godine kako bi stekli puno vlasništvo. Kuća, koja je decenijama bila zapuštena, zahtevala je obimne radove, a Mekabin se suočio sa problemom koji je sve izraženiji u Italiji, nedostatkom građevinskih radnika.

Interesovanje ne jenjava

Posle samo nekoliko meseci, bio je primoran da proda kuću agentu za nekretnine i vraćen mu je iznos koji je platio.

"Bilo je veoma teško pronaći graditelja i vremenom je kuća propala. Kada sam konačno pronašao građevinsku firmu, troškovi renoviranja bili su dvostruko veći. Odlučio sam da se više ne isplati",  rekao je za iNews.

Mekabin ne krije svoje razočaranje, posebno zato što mu se dopao miran način života u Musomeliju, gradu od oko 11.000 stanovnika. Međutim, iskustvo ga nije obeshrabrilo.

Ubrzo je kupio drugu nekretninu, ovog puta za 6.700 funti (oko 8.000 evra), što je zahtevalo znatno manje rada.

Uprkos negativnim iskustvima pojedinaca koji su isprobali italijanski projekat, interesovanje za program "Kuća za jedan evro" nastavlja da raste u medijima i na društvenim mrežama.

Veb stranice poput 1eurohouses.com imaju više od 50.000 poseta dnevno, a izveštaji pokazuju da je samo u pomenutom Musomeliju prodato više od 125 kuća otkako je grad uključen u program 2017. godine.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.