Baštovani otkrivaju - kako da sprečite puževe da unište povrće

Gajenje sopstvenog povrća može biti izuzetno nagrađujući hobi, gde čak i skromna gredica može obezbediti vredan rod za porodičnu trpezu.

Popularne kulture koje se generalno lako uzgajaju uključuju razne salate, blitvu, tikvice, grašak i jagode, ali postoji jedna velika prepreka: puževi predstavljaju značajnu pretnju mladim biljkama.

Za samo nekoliko sati, često preko noći, puževi i njihovi kućni rođaci mogu ogoliti mlade i bujne biljke do stabljika, ostavljajući povrće teško oštećenim i često bez mogućnosti oporavka. Ove štetočine takođe neće imati problema da se goste zrelim jagodama mnogo pre nego što su spremne za berbu.

Iako puževi igraju važnu ulogu u ekosistemu, hraneći ptice, ježeve i druga stvorenja, bašte mogu brzo biti preplavljene njima, što uzrokuje značajne probleme baštovanima, piše Mirror. 

Pročitajte OVDE koja biljka, prirodnim putem, tera puževe iz bašte.

Prirodni načini zaštite povrća od puževa

"Iako su komercijalne pelete široko dostupne, njihova upotreba, čak i u organskim sortama, nosi rizik za biodiverzitet bašte. Zato je važno istraživati i primenjivati ekološki prihvatljive alternative, od kojih su mnoge dostupne u svakom domaćinstvu", kaže britanski stručnjak za hortikulturu Dejvid Tompson.

Ljuske jaja

Jedna od najpoznatijih i najrasprostranjenijih ekoloških metoda je upotreba ljuski jaja. Pokazalo se da su izuzetno efikasne u odvraćanju puževa od useva. To je proverena metoda koju baštovani koriste decenijama: nakon upotrebe, ljuske se peru, dobro osuše kako bi bile što krhkije, zatim se drobe i posipaju oko osnove osetljivih biljaka.

Za maksimalan efekat, preporučuje se da se samelju u krupne komade, a ne u fini prah. Tehnika deluje kao fizička barijera koja sprečava puževe da dođu do lišća i plodova biljke. 

Njihova meka, sluzava stopala su izuzetno osetljiva, a oštre, nazubljene ivice zgnječenih ljuski predstavljaju nepremostivu prepreku za njih, koju nerado prelaze. Neki baštovani koji su isprobali ovu metodu ostavljali su ljuske u polovinama, stvarajući tako još jaču i oštriju barijeru oko biljke, što je takođe pokazalo obećavajuće rezultate.

Međutim, ova metoda ima jedan nedostatak - nakon kiše ili obilnog zalivanja, ljuske postaju klizave i gube oštrinu, što značajno smanjuje njihovu efikasnost. Iako korisne, same ljuske retko pružaju potpunu zaštitu. Zato stručnjaci preporučuju integrisani pristup koji uključuje kombinaciju nekoliko različitih prirodnih metoda, bez upotrebe štetnih hemikalija.

Postavljanje zamki za puževe

Kraljevsko hortikulturno društvo (RHS) ističe još jednu prirodnu strategiju koja se pokazala veoma uspešnom. Zamke, poput izdubljenih polovina pomorandži, grejpfruta ili dinja, mogu se postaviti presečenom stranom nadole blizu dotičnih biljaka. I Tegle delimično napunjene pivom mogu se zakopati u zemlju.

Miris piva je neodoljiv za puževe, koji upadaju u teglu i udave se. Ove zamke će namamiti mekušce dalje od jestivih useva, omogućavajući salatama, povrću i jagodama da napreduju. Ključno je redovno proveravati i prazniti zamke, poželjno svakog jutra. Korišćenje taloga kafe kao repelenta Još jedan kuhinjski otpad koji se često pominje je talog kafe.

On deluje na dva načina: kao fizička barijera i kao repelent. Puževe uznemirava gruba tekstura taloga, ali ih još više uznemirava intenzivan miris kafe. Pored toga, kofein je toksičan za njih čak i u malim dozama jer im remeti nervni sistem.

Neke studije pokazuju da kofein može biti efikasniji od nekih komercijalnih pesticida.

Stručnjak za zaštitu bilja sa Univerziteta u Kaliforniji dr En Piterson objašnjava: "Kofein deluje kao neurotoksin na mekušce, parališući njihov nervni sistem. Čak i mala koncentracija u zemljištu može stvoriti zonu koju puževi aktivno izbegavaju".

Međutim, kao i kod ljuski jaja, efikasnost se smanjuje nakon kiše. Takođe, potrebno je biti oprezan sa količinom jer previše sedimenta može zakiseliti zemljište, što nije pogodno za sve biljke. Integrisani pristup kao ključ uspeha Da bi se postigla najbolja i dugoročna zaštita bašte, preporučuje se kombinovanje gore navedenih metoda sa drugim praksama.

Ručno sakupljanje puževa jedna je od najefikasnijih metoda, a najbolje ga je sprovoditi uveče ili rano ujutru, posebno posle kiše kada su štetočine najaktivnije. Takođe je važno ukloniti potencijalna skloništa iz bašte.

Redovno uklanjanje korova, starih dasaka, gomila lišća i bilo kog drugog materijala ispod kojeg se puževi mogu sakriti tokom dana značajno će smanjiti njihovu populaciju. Na kraju, preporučuje se podsticanje prirodnih neprijatelja puževa. Ježevi, žabe, ptice i neke vrste insekata su prirodni predatori.

Ako prostor dozvoljava, indijske trkačke patke se smatraju izuzetno efikasnim jer se hrane puževima i uglavnom ne oštećuju povrće. Za najtvrdokornije slučajeve postoji i opcija biološke kontrole koja ne predstavlja rizik za druge divlje životinje. Preparati koji sadrže mikroskopske crve, poznate kao nematode, mogu se jednostavno pomešati sa vodom i sipati po zemljištu. Ovi crvi ulaze u tela puževa i inficiraju ih bakterijom koja izaziva smrtonosnu bolest, efikasno smanjujući njihovu populaciju.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.