U savremenom svetu, gde su rasporedi preopterećeni obavezama, a slobodno vreme se često svodi na pasivno pregledavanje ekrana, hobiji se često doživljavaju kao luksuz.
Mnogi odrasli veruju da jednostavno nemaju vremena, novca ili energije za njih.
Međutim, sve veći broj naučnih studija potvrđuje da aktivnosti koje radite iz čistog zadovoljstva nisu samo zabava, već ključna komponenta za održavanje mentalnog zdravlja, sprečavanje profesionalnog sagorevanja i postizanje dubljeg osećaja ispunjenosti.
Naučno dokazane koristi od hobija. Prema podacima Health Harvard-a, aktivno bavljenje hobijem, bilo da je to slikanje, planinarenje ili učenje novog jezika, ima merljive pozitivne efekte na um i telo. Studije pokazuju da su ljudi koji redovno posvećuju vreme svojim interesovanjima srećniji, zadovoljniji životom i imaju znatno niži nivo stresa i anksioznosti.
Pročitajte OVDE kako da popravite uništeni laminat.
Nije gubljenje vremena: Hobiji mogu da sačuvaju um, telo i raspoloženje
Prema istraživačima sa Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA), ove koristi su očigledne bez obzira na godine ili kulturno poreklo. Aktivnosti u kojima uživate pružaju osećaj svrhe i radosti, što je osnova mentalne otpornosti. Pored psiholoških koristi, postoje i značajne fizičke koristi.
Čak i hobiji koji se ne smatraju tradicionalnim vežbanjem, poput baštovanstva ili plesa, doprinose zdravlju srca, povećavaju nivo energije i štite od hroničnih bolesti.
S druge strane, mentalno stimulativne aktivnosti poput rešavanja zagonetki, čitanja ili učenja novih veština jačaju kognitivne funkcije, poboljšavaju pamćenje i mogu smanjiti rizik od demencije kasnije u životu.
Hobiji koji uključuju druge ljude, poput timskih sportova ili klubova knjiga, grade osećaj pripadnosti i stvaraju mrežu socijalne podrške koja je neprocenjiva u borbi protiv usamljenosti.
Hobiji kao štit od profesionalnog sagorevanja U kulturi koja veliča prekomerni rad, sindrom sagorevanja je postao tiha epidemija. Stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti izazvano dugotrajnim stresom na poslu ima duboke posledice. Hobiji ovde deluju kao moćan protivotrov.
Oni pružaju svesno odvajanje od profesionalnih pritisaka i odgovornosti, stvarajući zaštićen prostor za oporavak i punjenje energije.
Pravi hobi menja više od slobodnog vremena: Evo kako utiče na sreću i samopouzdanje
Za razliku od pasivnog opuštanja, poput gledanja televizije, hobiji nas aktivno angažuju i pružaju zdravu vrstu stresa, takozvani "eustres", koji nas ispunjava uzbuđenjem i motivacijom.
Istraživanja su pokazala da zaposleni na zahtevnim poslovima koji imaju hobije osećaju manju potrebu da se "oporave" na kraju dana i manje pate od psihosomatskih tegoba i umora.
Hobiji nam omogućavaju da se povučemo iz uloge zaposlenog, menadžera ili roditelja i jednostavno budemo ono što jesmo, bez pritiska da postignemo određeni rezultat. Ovo vreme je posvećeno isključivo nama, što je ključno za održavanje zdrave ravnoteže između posla i privatnog života.
Stručnjaci pozitivne psihologije razlikuju dve vrste sreće: hedonističku, koja proizilazi iz kratkoročnih zadovoljstava, i eudaimoničku, koja se odnosi na dublji, trajniji osećaj smisla i samoispunjenja. Dok pasivna zabava pruža trenutke hedonističkog zadovoljstva, hobiji su direktan put do eudaimonije.
Dejzi Fankort, profesorka na Univerzitetskom koledžu u Londonu, ističe: "Ključna karakteristika hobija je sticanje novih veština i znanja. Ovaj proces učenja i napretka ispunjava našu fundamentalnu ljudsku potrebu za rastom i svrhom. Kada savladamo nove plesne korake, naučimo akorde za gitaru ili uzgajamo biljku iz semena, gradimo samopouzdanje i osećaj kompetentnosti".
Ovi uspesi, iako mali, imaju dubok psihološki uticaj jer nisu vezani za spoljašnju validaciju kao što su plata ili unapređenje.
Postižete nešto zbog samog procesa i zbog unutrašnjeg zadovoljstva, što je izuzetno oslobađajuće i osnažujuće. Kroz hobije postajete ne samo ono što radite, već i ono što zaista želite da budete. Kako pronaći pravi hobi i istrajati Najveći izazov za mnoge je pronalaženje aktivnosti koja im se zaista dopada i održavanje motivacije.
Stručnjaci savetuju da počnete tako što ćete razmisliti o tome šta vas je činilo srećnim kao dete, pre nego što su vas obaveze preuzele. To može biti crtanje, pravljenje modela ili istraživanje prirode. Važno je da sebi u početku date dozvolu da budete loši.
Cilj nije savršenstvo, već proces učenja i uživanja u njemu.
Bridžid Šult, autorka knjige "Overwhelmed" (Preopterećeni), naglašava: "Ključ je pronaći nešto što vas potpuno angažuje i uvlači u sadašnji trenutak. Dobra je ideja dati šansu izabranoj aktivnosti barem nekoliko meseci".
Istraživanja pokazuju da se poboljšanja mentalnog zdravlja obično javljaju u roku od tri meseca, jer aktivnost postaje prijatnija i poznatija. Ako se i dalje ne osećate zadovoljno nakon toga, vreme je da pokušate nešto drugo bez osećaja krivice.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)