Kraj oktobra, novembar, vreme je da se iskoristi period pre mraza i snega i posade lukovice lala, zumbula, krokusa, narcisa.

Kod pravilnog razvoja lukovica prvo se razvija korenov sistem i ova faza je preduslov za kvalitetno cvetanje u proleće. Ukoliko su u toku jeseni temperature previsoke, ukorenjavanje je slabo. Zato treba odložiti sadnju lukovica sve dok noćne temperature ne padnu na pet stepeni. U protivnom, počinju da kreću listovi, pupoljak. S padom temperature, proces se zaustavlja i biljka ponovo počinje da formira koren. Ovo dovodi do iscrpljivanja pupoljka i cvetanje u proleće je loše.

Važan je dobar odabir sorti i vrsta lukovica koje sadite. Izbegavajte mekane lukovice, pogotovo one na kojima primetite buđ. Zdrave lukovice treba da budu čvrste i suve.

Krokusi uglavnom cvetaju veoma rano, čim se povuku poslednji ostaci snega. Lale i narcisi mogu da obraduju cvetnim laticama već u aprilu. Kada je reč o  zumbulima, oni se dobro kombinuju s kasnijim sortama lala i narcisa.

Pre sadnje lala, da bi se koren lakše razvijao, skida se suva ljuska. Neretko se može desiti da neoljuštene lukovice lala u proleće teško probijaju ovu ljusku i deformišu izbojke.

Razmak sadnje zavisi od veličine lukovica i trebalo bi da bude dva do tri puta veći od širine lukovica. Manje lukovice sadimo na razmaku od pet do sedam i po, a veće na 15 centimetara.

Pažljivo napraviti sadne jamice u koje se umetnu lukovice. Lale se sade na oko 15 centimetara dubine. Pošto je lukovica narcisa velika, treba je saditi na 20 centimetara dubine. Preduboko posađene lukovice kasnije će nići i cvetati, a preplitko posađene mogu stradati od hladnoće.

Treba se držati pravila sadnje lukovica – sadi se na dubini visine lukovice. Mada, krokuse i druge sitne lukovice možete posaditi i dublje, ali ne preko 10 centimetara. Pri sadnji ih lagano spustite na dno sadne jamice, bez utiskivanja kako biste smanjili pritisak na korenov venac i olakšali ukorenjivanje koje će trajati sve do početka proleća. Nasuti ostatak zemlje oko lukovica i, ukoliko je zemlja vlažna, ne zalivati. Jesen će doneti sasvim dovoljno vlage za prolećne cvetnice.

Ako lukovice sadimo na različite dubine, možemo dobiti neujednačen, odnosno produžen period cvetanja.

Nakon što nas ove biljke nagrade bogatim cvetanjem, potrebno je pustiti da listovi potpuno uvenu. Dalje je potrebno izvaditi i osušiti lukovice, te ih spremiti u papirne kese za sadnju za iduću jesen.

Beli i crni luk


Beli luk dolazi na drugo mesto u plodoredu, dobro uspeva nakon krompira, kupusnjača, šargarepe i krastavca. Sadi se u jesen, u oktobru. Koriste se dobri, zdravi i krupni čenovi. Dubina sadnje je 4 centimetra, razmak između biljaka je 5–10 centimetara i 20–25 centimetara između redova.

Pre sadnje crnog luka treba pripremiti zemljište tako da bude mrvičasto. Na isto mesto se vraća za 3–4 godine, što je preventivno protiv širenja plamenjače, nemetoda i lukove muve. Dobri predusevi su krastavac, kupus, paprika.

Spanać se seje posle kultura đubrenih organskim đubrivom. Ima male zahteve za toplotom, izdrži mraz od minus 6 do minus 8, a dobro ukorenjen i do minus 20 stepeni. Nakon setve obavezno je zalivanje, objavila je Politika.