U Srbiji je za 13 godina dupliran broj penzionera koji su se bavili samostalnim delatnostima.
Umesto 50.959 koliko ih je bilo 2008. na kraju prošle godine taj broj je dostigao 107.963.
U isto vreme gotovo da je prepolovljen broj penzionera poljoprivrednika. Oni su prema statističkim podacima PIO fonda za poslednjih 13 godina sa 222.986 pali na 142.252.
Broj penzionera zaposlenih porastao je sa 1.306.394 na 1.401.657.
Statistika takođe potvrđuje i da su u 2008. godini kada je rađen presek stanja – 55 odsto ukupnog broja svih penzija bile starosne penzije, dok je danas taj postotak 65,5.
Smanjio se udeo invalidskih penzija sa 22,9 na 14,5 odsto, kao i poljoprivrednih sa 22,1 na 20.
Kada se pogledaju podaci o odnosu broja zaposlenih prema broju penzionera, u 2008. godini na jednog zaposlenog je dolazilo 1,8 penzionera, da bi krajem prošle godine taj odnos bio jedan prema 1,7 dok je 2016. godine taj odnos bio najpovoljniji - na jednog zaposlenog dolazilo je 1,4 penzionera.
Kod samostalnih delatnosti taj odnos je na jednog zaposlenog 1,32 penzionera, kod poljoprivrednika jedan prema 0,7, dakle manje od jednog penzionera.
Statistika pokazuje i da je udeo prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa od 2008. do kraja prošle godine sa 53,9 pao na 41,9 i to za sve kategorije penzionera.
Kod zaposlenih je taj pad sa 59,2 na 44,6 odsto, dok je kod samostalaca sa 57,9 pao na 39,3 a poljoprivrednika sa 22,1 na 18,1 odsto.
Najnovijim povećanjima i projektovanom politikom Vlade planirano je da se približi cilju da prosečna penzija dostigne 50 posto prosečne plate.
Kada je reč o broju novih korisnika penzija i broju trajnih obustava isplata za sve korisnike penzija u 2008. je zabeleženo 88.678 novih penzionera, a na kraju 2022. – 92.045.
Od toga broja obustavljeno je na kraju prošle godine 100.615 penzija za isplatu što je za oko 33.000 više nego što je bilo pre 13 godina, što znači da više penzionera umire, piše Politika.
