Sveobuhvatno istraživanje obuhvatilo je podatke iz 101 publikacije i 87 različitih studija. Rezultati ukazuju da redovna konzumacija integralnih žitarica poboljšava ključne kardiometaboličke faktore rizika, uključujući visok krvni pritisak, povišen holesterol i gojaznost. Najveći efekat na smanjenje ukupnog holesterola zabeležen je pri dnevnom unosu od oko 80 grama.
Naučnici ističu da integralne žitarice pomažu telu smanjenjem nivoa insulina i lošeg holesterola, i pružanjem dužeg osećaja sitosti, što olakšava kontrolu telesne težine.
Za razliku od rafinisanih žitarica, integralne žitarice zadržavaju mekinje i klice – delove bogate vlaknima, vitaminima i mineralima. Tokom obrade belog brašna, ovi slojevi se uklanjaju, čime se gubi većina hranljivih materija.
Ova grupa namirnica uključuje:
- Ovsena kaša
- Cela pšenica, heljda i ječam
- Kinoa, faro i bulgur
- Smeđi, crni, crveni i divlji pirinač
Iako se efektivni nivoi unosa mogu razlikovati, studije pokazuju da se najznačajnije zdravstvene koristi postižu konzumiranjem između 60 i 100 grama integralnih žitarica dnevno. To odgovara četiri do šest porcija.
Prema zvaničnim smernicama za ishranu, jedna porcija uključuje pola šolje kuvanog ovsa, smeđeg pirinča ili ječma, jednu krišku integralnog hleba ili jednu tortilju od celog zrna pšenice, piše Klix.
Stručnjaci savetuju postepenu zamenu uobičajene hrane.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)