Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić izjavio je danas da će insistirati na socijalnoj politici koja će jednokratna davanja penzionerima sistematično urediti i da se tačno zna kome i u kojim periodima se ta sredstva daju, a intenzivno će, kako kaže, raditi i na tome da se realizuje „socijalna garantovana penzija“.
Navodeći da će uskoro biti isplaćeno po 20.000 dinara penzionerima, Krkobabić je u intervjuu za Tanjug rekao da ta jednokratna davanja treba urediti sistematično i to utemeljiti kao institut nove socijalne politike.
„Treba definisati tačno kome, kako i u kojim periodima isplatiti. To je ona tzv. 13. penzija. Posebno ističem institut, i smatram da je to nešto na čemu ću intenzivno raditi, a ako uspem to da realizujem, smatraću to svojim velikim doprinosom, a to je tzv. socijalna garantovana penzija ne manja od 100 evra u ovom momentu.
To je institut socijalne politike namenjen muškarcima i ženama koji su stariji od 65 godina, a nikad neće otići u penziju, jer ne ispunjavaju one uslove“, rekao je Krkobabić.
Naveo je i da taj iznos „koriguje“ da bude veći, i to ne zbog izborne kampanje već zato što su, kaže, i neke zemlje u okruženju podigle taj iznos na 150 evra.
„To je naš civilizacijski iskorak i posebno se tiče poboljšanja kvaliteta života na selu. Tu su žene dominantne i na tome ćemo posebno insistirati“, rekao je Krkobabić.
On je podsetio da je ključni stav te stranke – penzije prate plate (3P).
„Definisao sam ga unazad tri-četiri godine možda i više, predsednik Aleksandar Vučić je to verifikovao, potvrdio i ono što je najbitnije, omogućio da se to u praksi realizuje. Penzija je redovna, sigurna i prati plate“, rekao je Krkobabić i podsetio na 1993. godinu kada su, kako kaže, Srbi bili „milijarderi“, a za platu su mogli da kupe kutiju čaja.
Sad se, kaže Krkobabić, stiglo do toga da su penzije redovne i to je, dodaje, imperativ za penzionere.
Ističe još i da prosečna penzija ne sme da padne ispod 50 odsto prosečne zarade. Kaže da je program dodele praznih seoskih kuća, čime se bavio kao ministar, „nešto najbolje što se dogodilo Srbiji“ jer je 10.000 ljudi našlo svoj dom, u proseku mladi i obrazovani, a trećina od tog broja je iz grada otišla put sela. „To je nešto što niko nije mogao da očekuje. Iznenadilo je sve nas i u ministarstvu i akademijski odbor za selo SANU“, rekao je on.