U današnje vreme se smatra da su stariji ljudi oni koji imaju 65 i više godina, odnosno to je granica od koje počinje starenje stanovništva.

To i nije loše, napredak je u odnosu na istoriju. Naprimer, Hipokrat je smatrao da je to od 55 godine života.

Ali, očekivani životni vek je naglo porastao kod svih naroda u svetu i to se smatra jednim od najznačajnijih civilizacijskih dostignuća prošlog 20. veka.

Uprkos svim dostugnućima koja su to omogućila starenje ostaje jednosmeran put, koji traje kraće ili duže.

To je neizbežni postepeni proces koji se dešava svakoga dana istovremeno u celom ali postoji i patološko starenje - prevremeno, brže i neravnomerno u organima i sistemima organa.

Individualne razlike u starenju se dalje povećavaju i zbog bolesti koje su stečene tokom života i koje ga ubrzavaju, a razlikama doprinose način života ili činioci životnog stila u adolescenciji i zrelom dobu kao što su: upotreba duvana, zloupotreba alkohola, neodgovarajuća i nepravilna ishrana, neodmeren režim  rada i odmora, neodgovarajuća fizička aktivnost, nedostatak noćnog sna i neumeće kontrole stresa.

To postaje rizik za nastanak mnogih poremećaja zdravlja i hroničnih bolesti, ističu stručnjaci.

Ali, činjenica je i da siromaštvo i beda neminovno donose bolest i znače kraći životni vek od stvarno mogućeg za određenog čoveka.

Živeti znači izložiti se riziku, time i riziku oboljevanja ali određeni način života i navike mogu da značajno smanjuju rizike oboljevanja i povećavaju izglede da se sačuva optimalno moguća psihička i fizička vitalnost tokom procesa starenja. Živeći u uslovima životne i radne sredine, kakva nam je danas, postoji i ono što svaki čovek može da učini za sebe da bi unapredio i čuvao svoje zdravlje za koje mu i pripada deo odgovornosti.

Ono što nam je najvažnije da bi smo živeli na zdrav način i da bi nam starost bila lepa nekoliko stavki je neophodno usvojiti ili promeniti.

Ne treba upotrebljavati duvan niti živeti u duvanskom dimu, potrebna je nutritivno i energetski izbalansirana ishrana,  stanovanje treba da bude higijensko, alkohol ne treba zloupotrebljavati a narkotike i opojna sredstva svakako ne treba upoterbljavati.

Režim rada, rekreacije, odmora i spavanja mora biti uravnotežen. Za dobru psiho-fizičku kondiciju važna je svakodnevna i optimalna fizička aktivnost (brz hod, pešačanje, penjanje uz stepenice, vežbanje, vožnja biciklom, plivanje). Za dobro zdravlje i restituciju organizma, veoma je važan noćni san. Sve ono što za ljudski organizam predstavlja stres moramo naučiti kako da kontrolišemo i rešavamo bez odlaganja.   Svakodnevno, individualno optimalno dozirana fizička aktivnost povećava fizičku kondiciju, radnu sposobnost i otpornost organizma na stres.

Najmanje, ali dovoljno, što bi svaki čovek mogao da učini za dobro zdravlje, vitalnost i uspešnu borbu protiv mnogih bolesti koje sa godinama života imaju sve veću učestalost upravo je pravilna svakodnevna fizička aktivnost.

Za to nam je potrebna svest i volja da o svom zdravlju brinemo uz određenu veštinu življenja i nisu nam potrebni izgovori ili značajna materijalna sredstva.

Fizička neaktivnost odnosno sedaterni način života predstavlja jedan od najznačajnijih spoljašnjih faktora rizika koji se povezuje sa nastankom i razvojem mnogih hroničnih nezaraznih bolesti od kojih su najznačajnije: bolesti srca, povišen krvni pritisak, moždani udar, insulin nezavisna šećerna bolest i osteoporoza.

Održavana tokom života primerena fizička aktivnost može sprečiti ili odložiti nastanak ovih bolesti, a ukoliko se one ipak pojave individualno dozirana fizička aktivnost predstavlja sastavni deo lečenja, jer samo terapija lekovima nije dovoljno uspešna.

Brojna su pozitivna dejstva i korist od fizičke aktivnosti a najvažnija su sledeća: smanjuje rizik od koronarne bolesti, arterioskleroze i moždanog udara, snižava krvni pritisak (pozitivno deluje na snižavanje dijastolnog pritiska), i povećava prokrvljenost (perfuziju) srčanog mišića, povećava ″ dobar″  HDL a smanjuje ″loš″  LDL holesterol, popravlja odnos između unosa i trošenja energije i doprinosi smanjivanju prekomerne telesne težine, smanjuje rizik od razvoja šećerne bolesti, od nastanka tromboze, pomaže izgradnju kostiju, neophodna je za ugradnju kalcijuma u kosti,  ublažava psihičku napetost i pozitivno deluje kod depresije.
Rezultati brojnih istraživanja o spoljašnjim faktorima rizika za zdravlje, od kojih je jedan od najznačajnijih - fizička neaktivnost - svuda u svetu i kod nas otkrivaju poražavajuće rezultate.

Prema podacima Svetske federacije za srce 60% odraslih ljudi i 2/3 dece na svetu nije fizički aktivno onoliko koliko je potrebno za dobro zdravlje. Prema istraživanju Američkog ministarstva zdravlja samo 32% odraslog stanovništva ima preporučen nivo fizičke aktivnosti.

Prema našim rezultatima iz brojnih istraživanja 70% stanovništva naše zemlje, oba pola je ispod prihvatljivog minimuma fizičke aktivnosti.