Takvi vremenski uslovi pogoduju i razvoju grinja koje mogu ozbiljno da oštete paradajz, papriku i krastavac, bez obzira na to da li ih gajite na otvorenom ili u plasteniku.
Problem je još veći jer su pojedine grinje toliko sitne da ih je gotovo nemoguće videti golim okom. Baštovani zato najčešće prvo primete posledice njihovog prisustva – listovi menjaju boju, žute, suše se i opadaju, cvetovi otpadaju, a mogu da stradaju i plodovi.
Dve grinje na koje treba posebno obratiti pažnju
Među najčešćim štetočinama ovog tipa izdvajaju se običan paučinar (Tetranychus urticae) i rđasta grinja paradajza (Aculops lycopersici).
Običan paučinar veličine je oko pola milimetra i uglavnom se nalazi na naličju lista, gde se hrani biljnim sokovima. Na licu lista tada se pojavljuju sitne svetle pege, nakon čega list počinje da žuti, suši se i na kraju može da otpadne.
Jedan od karakterističnih znakova napada je i fina paučina koja se pojavljuje na naličju listova, piše bella.
Ovoj grinji naročito pogoduju temperature iznad 25 stepeni i duži periodi bez padavina. Tokom godine može da razvije više generacija, zbog čega se u toplim i suvim uslovima problem može veoma brzo proširiti.
Paradajz dobija bronzanu boju? Obratite pažnju
Rđasta grinja paradajza još je sitnija – duga je svega oko 0,2 milimetra i nije vidljiva golim okom. Visoke temperature joj posebno odgovaraju, a jednu generaciju može da razvije za samo sedam dana.
Prvi znak napada mogu biti listovi koji počinju da se uvijaju po ivicama i dobijaju karakterističnu bronzanu boju. Moguće je i opadanje cvetova i slabije zametanje plodova, dok se na već formiranim plodovima može pojaviti ispucala pokožica nalik pluti.
Stablo u početku može da izgleda kao da je premazano uljem, dok kasnije poprima rđasto-bronzanu boju. Kod jačeg napada može doći i do propadanja cele biljke.
Važna razlika je u tome što rđasta grinja paradajza ne stvara paučinu. Može se širiti vazduhom i kontaktom između biljaka, ali i preko alata, odeće i zaraženog sadnog materijala.
Kako zaštititi paradajz, papriku i krastavac?
Pošto su grinje veoma sitne, ključ je u redovnom pregledanju biljaka i reagovanju čim se pojave prvi simptomi. Posebnu pažnju treba obratiti na naličje listova.
Među važnim preventivnim merama su plodored, uklanjanje biljnih ostataka i zaraženih biljaka, suzbijanje korova, korišćenje zdravog sadnog materijala, pravilno đubrenje i dobra provetrenost.
Biljke ne treba saditi pregusto, jer odgovarajući razmak omogućava bolju cirkulaciju vazduha i olakšava kontrolu štetočina.
Šta uraditi ako su se grinje već pojavile?
U plastenicima se za biološku zaštitu mogu koristiti predatorske grinje, kao što su Phytoseiulus persimilis, Neoseiulus californicus i Amblyseius andersoni. Ovakav način zaštite efikasniji je protiv običnog paučinara, dok je kod rđaste grinje manje pouzdan.
Ako je neophodna hemijska zaštita, koriste se registrovani akaricidi, uz strogo poštovanje uputstva proizvođača, propisane doze, karence i maksimalnog broja tretmana.
Ne preporučuje se stalno korišćenje iste aktivne materije, već rotiranje preparata različitog mehanizma delovanja. Tretiranje se obavlja po suvom vremenu bez vetra, najbolje u kasnijim popodnevnim ili večernjim satima.
Ne pripisujte svako sušenje biljaka vrućini
Najvažnije je ne čekati da cela biljka počne da propada. Ako tokom vrelih i suvih dana na paradajzu, paprici ili krastavcu primetite sitne svetle pege, žućenje, bronzanu boju, uvijanje listova ili finu paučinu, detaljno pregledajte biljke.
Problem možda nije samo u visokim temperaturama – grinje mogu napraviti ozbiljnu štetu pre nego što ih uopšte primetite.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)