Šta se dešava sa telom posle 70. godine - nauka otkriva 6 važnih promena

Istraživanja dugovečnih ljudi pokazuju da važnu ulogu mogu imati fizička aktivnost, ishrana, san, društveni odnosi i životno okruženje.

Zbog toga naučnici danas sve češće razlikuju hronološku i biološku starost. Broj godina ne mora uvek precizno da pokazuje u kakvom se stanju nalaze naši organi, mišići i drugi sistemi.

Šta se, dakle, najčešće menja posle 70. godine i šta možemo naučiti od ljudi koji su doživeli 100 godina?

1. Hronična upala postaje važan faktor

Sa godinama imuni sistem može da pređe u stanje dugotrajne upale niskog stepena. Ovaj proces poznat je kao „inflamaging“ i povezuje se sa različitim bolestima karakterističnim za starije životno doba, piše Stil.

Istraživanja zdravog starenja zato veliku pažnju posvećuju imunološkom sistemu i inflamatornim markerima.

Zanimljivo je da se ispituje i moguća povezanost vakcinacije starijih osoba sa određenim pokazateljima biološkog starenja. Ipak, takve rezultate treba posmatrati u kontekstu konkretnog istraživanja, a odluke o vakcinaciji donositi u konsultaciji sa lekarom.

2. Mišićna masa i snaga postepeno opadaju

Gubitak mišićne mase počinje mnogo pre 70. godine, ali u poznijem dobu može postati izraženiji.

Problem nije samo u manjim mišićima. Slabija muskulatura može značiti teže kretanje, lošiju ravnotežu, veći rizik od padova i postepeni gubitak samostalnosti.

Zašto je fizička aktivnost toliko važna?

Istraživanja dugovečnosti često povezuju redovno kretanje sa boljim funkcionisanjem u starijem dobu.

Zbog toga samo hodanje nije jedina važna aktivnost. U skladu sa zdravstvenim stanjem i savetom stručnjaka, korisno je uključiti i vežbe snage i ravnoteže.

Cilj nije sportski rezultat, već očuvanje sposobnosti da osoba što duže samostalno ustaje, hoda, nosi stvari i obavlja svakodnevne aktivnosti.

3. Mozak se menja, ali zaboravnost ne znači automatski demenciju

Sa starenjem može doći do promena u brzini obrade informacija, učenju novih stvari i pamćenju.

Međutim, povremena zaboravnost nije isto što i demencija.

Za očuvanje kognitivnog zdravlja posebno su interesantni kvalitet sna, fizička aktivnost, društveni kontakti i mentalna stimulacija.

Istraživanja stogodišnjaka pokazuju da kvalitetan san i aktivan društveni život često prate zdravo starenje.

Čitanje, razgovor, učenje novih veština, rešavanje problema i održavanje kontakata sa drugim ljudima mogu biti važan deo aktivnog života u poznijim godinama.

4. Metabolizam i sastav tela se menjaju

Kako starimo, menja se odnos između mišićnog i masnog tkiva, kao i energetske potrebe organizma.

Zato u starijem dobu nije važno samo koliko jedemo, već i šta jedemo.

Istraživanja dugovečnih populacija često ukazuju na način ishrane bogat povrćem, voćem, mahunarkama i integralnim žitaricama, uz umeren unos ribe i drugih izvora kvalitetnih proteina.

Proteini postaju posebno važni

Dovoljan unos proteina, zajedno sa fizičkom aktivnošću, važan je za očuvanje mišićne mase.

Istovremeno, treba obratiti pažnju na prekomeran unos soli, posebno kod osoba kojima je lekar preporučio njegovo ograničavanje.

Umesto ekstremnih dijeta, u starijem dobu uglavnom je važnija raznovrsna i nutritivno kvalitetna ishrana prilagođena zdravstvenom stanju pojedinca.

5. Ne stare svi organi istom brzinom

Jedno od zanimljivijih područja savremenih istraživanja jeste takozvana biološka starost organa.

Srce, jetra, bubrezi, mozak i drugi sistemi ne moraju stariti potpuno istom brzinom.

Naučnici razvijaju različite „biološke satove“ zasnovane na biomarkerima iz krvi i drugim podacima kako bi bolje razumeli individualne obrasce starenja.

To je jedan od razloga zbog kojih isti savet ne mora imati potpuno isti efekat kod svake osobe.

6. Društveni život može biti važniji nego što mislimo

Starenje nije samo biološki proces.

Odlazak u penziju, promena svakodnevnih obaveza, gubitak bliskih ljudi i smanjenje društvenog kruga mogu snažno uticati na kvalitet života.

Dugotrajna usamljenost povezuje se sa brojnim nepovoljnim zdravstvenim ishodima.

Sa druge strane, istraživanja dugovečnih ljudi često ističu značaj porodice, prijateljstava, osećaja pripadnosti zajednici i postojanja svrhe u svakodnevnom životu.

Druženje zato nije samo način da provedemo slobodno vreme. Ono može biti važan deo zdravog starenja.

Šta možemo naučiti od ljudi koji dožive 100 godina?

Ne postoji namirnica, suplement ili navika koja garantuje da će neko doživeti 100 godina. Dugovečnost je rezultat složene kombinacije genetike, zdravstvenog stanja, životnih navika, okruženja i drugih faktora.

Ipak, dosadašnja istraživanja ukazuju na nekoliko korisnih principa:

• ostanite fizički aktivni i u skladu sa mogućnostima radite na snazi i ravnoteži;
• birajte raznovrsnu hranu i obezbedite dovoljno kvalitetnih proteina;
• vodite računa o snu;
• održavajte kontakte sa porodicom, prijateljima i zajednicom;
• redovno pratite zdravstveno stanje i preventivne preglede dogovarajte sa lekarom;
• izbegavajte ekstremna i univerzalna „anti-aging“ rešenja.

Posle 70. godine nije kasno za zdrave promene

Promene koje dolaze sa starenjem nisu jednostavna „presuda“ zapisana u genima.

Na genetiku ne možemo uticati, ali možemo na mnoge druge faktore koji određuju kako ćemo funkcionisati u starijem dobu.

Savremena nauka zato sve manje postavlja samo pitanje koliko dugo možemo živeti, a sve više koliko dugo možemo očuvati pokretljivost, samostalnost, mentalnu jasnoću i dobar kvalitet života.

Najvažnija poruka istraživanja dugovečnosti možda je upravo ta: zdrave navike imaju smisla i u poznijim godinama.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.