Godinama smo verovali da je čaša crnog vina dobra za srce – nauka otkriva drugačije

Godinama se među ljubiteljima vina ponavlja isto pravilo – jedna čaša crnog vina dnevno dobra je za srce i može da doprinese dužem životu. Ovaj savet toliko se ukorenio da ga mnogi i danas smatraju gotovo naučno dokazanom činjenicom.

Crveno vino dugo se povezivalo sa mediteranskim načinom života, gde se najčešće pije polako, uz obrok i u društvu. Posebnu pažnju privuklo je zbog polifenola, među kojima je i resveratrol, jedinjenje koje se prirodno nalazi u kožici grožđa.

Međutim, savremena istraživanja menjaju način na koji stručnjaci gledaju na čuvenu „čašu vina dnevno“.

Kako je nastao mit da je crveno vino dobro za srce?

Ideja o „zdravoj čaši vina“ postala je naročito popularna krajem 20. veka, kada su istraživači pokušavali da objasne takozvani francuski paradoks.

Primećeno je da Francuzi, uprkos ishrani koja tradicionalno može da sadrži dosta zasićenih masti, imaju relativno nisku stopu određenih srčanih bolesti. Kao jedno od mogućih objašnjenja navodilo se redovno, ali umereno konzumiranje crnog vina uz obroke.

Pažnja je tada usmerena na polifenole i resveratrol, kojima se pripisuju antioksidativna svojstva.

Da li je crveno vino zaista dobro za srce?

Crveno vino sadrži antioksidanse koji su predmet brojnih istraživanja, a ranije se verovalo da male količine alkohola mogu povoljno da utiču na nivo HDL, odnosno „dobrog“ holesterola.

Problem nastaje kada se iz toga izvede zaključak da je alkohol sam po sebi dobar za zdravlje.

Novija istraživanja ukazuju na to da je teško odvojiti navodne koristi umerenog konzumiranja vina od drugih životnih navika ljudi koji ga piju.

Osoba koja povremeno popije čašu vina uz večeru možda se istovremeno zdravije hrani, više kreće, ima aktivniji društveni život ili drugačiji socioekonomski položaj. Svi ti faktori mogu da utiču na zdravlje i očekivani životni vek.

Drugim rečima, ono što se nekada pripisivalo vinu možda zapravo ima mnogo složenije objašnjenje.

Čaša vina dnevno nije zdravstvena preporuka

Jedan od najvećih problema sa poznatom izrekom o „jednoj čaši dnevno“ jeste to što zvuči kao univerzalni zdravstveni savet.

Danas stručnjaci upozoravaju da alkohol ne treba posmatrati kao lek, dodatak ishrani ili način prevencije bolesti. Čak ni male količine alkohola nisu potpuno bez zdravstvenog rizika.

Zbog toga se ljudima koji ne piju alkohol uglavnom ne savetuje da počnu da piju crveno vino samo zbog potencijalnih koristi za srce.

Korisna jedinjenja iz grožđa i drugih biljnih namirnica moguće je unositi i bez alkohola.

A šta je sa resveratrolom u crvenom vinu?

Resveratrol je jedan od glavnih razloga zbog kojih je crveno vino steklo reputaciju „zdravog“ alkoholnog pića.

Reč je o biljnom jedinjenju koje se nalazi u kožici grožđa, ali i u nekim drugim namirnicama. Njegovo dejstvo intenzivno se proučava, ali prisustvo resveratrola u vinu ne znači automatski da konzumiranje alkohola donosi zdravstvenu korist.

Upravo je to važna razlika koja se često gubi kada se govori o crvenom vinu i zdravlju.

Tajna dugovečnosti verovatno nije u čaši vina

Često se kao argument u korist vina pominju i takozvane „plave zone“ – područja koja su postala poznata po velikom broju dugovečnih stanovnika.

U pojedinim takvim sredinama vino jeste deo svakodnevne kulture. Ipak, način života njihovih stanovnika uključuje mnogo više od povremene čaše vina.

Redovno kretanje, ishrana bogata biljnim namirnicama, snažne porodične i društvene veze, osećaj pripadnosti zajednici i manje svakodnevnog stresa samo su neki od faktora koji se povezuju sa zdravim starenjem.

Zato je pogrešno izdvojiti samo vino i predstaviti ga kao tajnu dugovečnosti, piše mondo.

Vino može biti uživanje, ali ne i lek

Vino ima dugu kulturnu i gastronomsku tradiciju i za mnoge predstavlja deo uživanja u hrani i druženju. To, međutim, nije isto što i zdravstvena korist alkohola.

Ako postoji lekcija koju možemo da izvučemo iz mediteranskog načina života, ona verovatno nije da bi trebalo svakodnevno piti crveno vino.

Mnogo je važniji širi obrazac – kvalitetna ishrana, svakodnevno kretanje, druženje, sporiji obroci i izbegavanje preterivanja.

Čuvena čaša crnog vina možda zato nije tajna dugog života. Tajna bi pre mogla da bude način života koji se decenijama pogrešno pripisivao samo onome što se nalazi u čaši.

Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.