Među razlozima zbog kojih su psiholozi zabrinuti kada je reč o potencijalnim dugotrajnim posledicama Kovida-19 spadaju lekcije iz prethodnih pandemija i nacionalnih kriza.
Globalna epidemija SARS-a iz 2003. dovodi se u vezu sa porastom broja samoubistava za 30 odsto među populacijom starijom od 65 godina.
Strategije poput karantina, koje su neophodne kako bi se maksimalno umanjilo širenje virusa, mogu izvršiti negativni psihološki uticaj, te, recimo, uzrokovati simptome posttraumatskog stresa, depresiju i nesanicu.
Gubitak posla i finansijske teškoće tokom globalne ekonomske krize povezuju se sa dugotrajnim propadanjem mentalnog zdravlja.
Kovid-19 je uneo strepnju među mnoge od nas i stručnjaci upozoravaju da će sigurno biti onih koji bi mogli da osete probleme sa mentalnim zdravljem i posle pandemije.
Pre Kovida-19, Suzan Kemp je živela aktivnim društvenim životom, od obedovanja u restoranima sa partnerom i rođacima, do odlazaka na sastanke književnog kluba s prijateljima.
Od 2020.samo je pet puta izašla iz stana u Stokholmu, nakon što je osetila žestok nalet društvene anksioznosti i opsesivno-kompulzivnog ponašanja podstaknutog germofobijom (ili mizofobijom - iracionalni strah od bakterija i zaraze).
„Kao da sam zbog tog dodatnog stresa prešla prelomnu tačku, koju sam dotad uspešnije kontrolisala", kaže Kemp, koja radi kao kopirajter i studira.
Počela je da se grozi javnog prevoza, sve više obraća pažnju na čistoću pribora za jelo i čaša, i prikazi ćelija korona virusa je uznemiruju.
„Osnovni simptom je plač. Najčešće se osećam kao da ću umreti a zatim se rasplačem, i to tako da me posle bole pluća i celo telo", kaže ona.
Uz to treba dodati i snažno razočaranje zbog toga što je „nazadovala", kao i strah da će joj trebati godine da se vrati na staro kada je reč o kontrolisanju OKP-a.
Iako su mnogi od nas postali malo napetiji tokom Kovida-19, Suzanina iskustva ukazuju na to da je kod nekih ljudi pandemija pokrenula ili uvećala mnogo ozbiljnije probleme s mentalnim zdravljem.
Psiholozi, stoga, sve više strahuju da bi ti problemi mogli da potraju.
Stiven Tejlor, autor knjige Psihologija pandemije i profesor psihijatrije na Univerzitetu Britanske Kolumbije, tvrdi da se „za nesrećnu manjinu, možda 10 do 15 odsto ljudi, život neće vratiti u normalu", i to zbog uticaja pandemije na njihovo mentalno zdravlje.
Australijski institut Blek dog, vodeća nezavisna organizacija za istraživanje mentalnog zdravlja, takođe je iznela zabrinutost zbog „značajne manjine koja će ostati pogođena dugotrajnom anksioznošću".
U Ujedinjenom Kraljevstvu, grupa vodećih stručnjaka za javno zdravlje nedavno je u časopisu Britiš medikal džornal (British Medical Journal) iznela upozorenje da će „udar pandemije na mentalno zdravlje verovatno trajati mnogo duže nego njen udar na fizičko zdravlje".