Pravoslavna crkva i njeni vernici u nedelju, 7. jula, proslavljaju Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja.
Staro verovanje je da se sunce na Ivanjdan tri puta zaustavlja na nebu, a mnogi smatraju da je priroda došla do svog vrhunca, odnosno do sredine leta.
Najvažniji običaji su da se na ovaj dan pletu venčići od ivanjskog cveća i pale velike brezove vatre – lile.
Veruje se da na Ivanjdan voda dobija posebnu moć, pa se svi tada kupaju u rekama, potocima, jezerima, kako bi se oterali uroci i zle sile.
Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva, zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.
Ivanjdan se naziva i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala koje devojke tada čine.
U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivanjdana devojke pale ivanjdanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
U ranu zoru su se razilazile, a svaka je nosila ugarak iz vatre, a ispleten venac bi stavljala na vrh kapije.
Smatra se da ivanjdanski venci predstavljaju Sunce.
U nekim delovima Srbije postoji verovanje i da devojke koje nisu udate na taj dan treba da u saksiji posade malo žita koje će pogledati 12. jula, na Petrovdan. Ukoliko su klice kao prstenovi, to znači da će se na jesen sigurno udati.
Takođe, rasprostranjeno je mišljenje da se na ovaj dan u snu može videti lik budućeg bračnog partnera – suđenika.
Običaji zabranjuju i da se na taj praznik radi u vinogradima.
Vinogradari se čuvaju i da uđu u vinograd tri dana pre i tri dana posle Ivanjdana.
Kažu da tih dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.
