U Hrvatskoj, članici Evropske unije, talas iseljavanja mladih podstakao je i neke od njihovih roditelja da život premeste bliže deci.
Tako je Mirovini.hr pisao čitalac iz Slavonskog Broda koji razmišlja o preseljenju, ali ga muče brojne nedoumice.
“Sin i kći žive u Holandiji i ne misle se vraćati u Hrvatsku. Ja sam ostao u Hrvatskoj, ali ovde više nemam porodicu i ništa me ne drži. Mogu li se ja preseliti k njima za stalno bez straha da će me jednog dana poterati natrag u Hrvatsku budući da sam penzioner, a ne radnik?” pita čitalac.
Ovaj sajt donosi tim povodom uopšteni odgovor koji važi za sve državljane Hrvatske koji žele da se presele u neku od članica EU.
Dakle, čitalac kao državljanin Hrvatske, države članice EU, ima pravo živeti u bilo kojoj zemlji EU ako ima sveobuhvatno zdravstveno osiguranje u zemlji domaćinu i dovoljne prihode da živi bez potpore dohotku.
Taj prihod može biti penzija ili bilo koji drugi izvor prihoda.
Tokom prva tri meseca boravka u novoj zemlji kao državljanin države članice EU nije obavezan zatražiti boravišnu ispravu kojom se potvrđuje pravo na život u toj članici, iako neke članice traže da se boravak prijavi odmah po dolasku.
Mora li dobiti dozvolu boravka?
Nakon tri meseca u novoj zemlji možda će morati prijaviti boravak pri nadležnom telu (obično je to gradska vlast ili lokalna policijska stanica) i dobiti potvrdu o prijavi. Za to mu je nužna važeća lična karta ili pasoš te dokaz o celovitom zdravstvenom osiguranju i dokaz da ima izvor prihoda (penziju ili nešto drugo) za vlastito izdržavanje bez potrebe za dodatnim podrškama tom dohotku.
Može li biti proteran?
Iako su stubovi Evropske unije slobode kretanja i rada, one nisu neograničene i države članice mogu se zaštititi od zloupotrebe tih sloboda. Ako osoba koja je došla boraviti u nekoj članici više ne ispunjava uslove za taj boravak, država može zatražiti da napusti njenu teritoriju.
U izuzetnim slučajevima zemlja domaćin može i deportovati osobu koja boravi na njenoj teritoriji, ali tada mora dokazati da ta osoba predstavlja opasnost za javni poredak ili javnu bezbednost.
Odluka o deportaciji ili zahtev za napuštanje zemlje mora se dostaviti u pisanom obliku. U odluci ili zahtevu moraju biti navedeni svi razlozi za deportaciju i način na koji se može podneti žalba kao i rok.
Ima li pravo na trajni boravak?
Nakon pet godina neprekidnog zakonitog boravka u drugoj državi članici, čitalac koji je postavio pitanje stekao bi pravo na stalni boravak, što pak znači da u toj državi članici može ostati koliko god dugo želi.
Tokom tih pet kvalifikacionih godina sme napuštati zemlju boravka, ali ne duže od šest meseci godišnje. Sme izbivati i zbog vojne službe, što u slučaju penzionera nije za očekivati. Takođe, može izbivati i 12 meseci uzastopce u slučaju teške bolesti, obrazovanja ili upućivanja na rad u neku drugu zemlju. Trudnoća i porođaj su takođe legitimni razlozi za jednogodišnje odsustvo, ali i se ne dešava u slučaju penzionera.
Kada nakon tih pet prvih godina naš čitalac dobije pravo na stalni boravak, to pravo može izgubiti ako živi izvan zemlje duže od dve godine zaredom.
