Ipak, kada se pažljivije pogledaju iskustva parova koji se odluče na ovakav korak, često se ponavlja isti problem. U tekstu objavljenom na portalu "Jahu fajnenas" (Yahoo Finance) objašnjava se zbog čega preseljenje bliže deci može da se pretvori u skupu grešku, koliko novca porodice zbog toga gube i kako da se ovaj potez isplanira tako da dugoročno ima smisla.

Kada se deca ponovo odsele, roditeljima ostaje kuća

Porodice čiji su članovi u tridesetim godinama često se sele zbog posla, a upravo to najčešće ruši planove roditelja koji žele da penzionerske dane provedu blizu dece i unuka.

Savetnici kompanije "Harlou velth" (Harlow Wealth) ukazuju na to da odrasla deca mogu da se presele zbog karijere, stambenih pitanja, partnerskih odnosa ili obrazovanja.

Jedan roditelj je na forumu za roditelje iz Vašingtona naveo da poznaje nekoliko baka i deka koji su se preselili bliže svojoj deci, da bi se ona kasnije ponovo odselila u potrazi za boljim poslovnim prilikama.

Svekrva kupuje stvari sa Temua za bebu, snajka očajna zbog toga, više detalja pročitajte OVDE.

Pritom, stariji ljudi se znatno ređe sele. Prema podacima američkog Biroa za popis stanovništva (U.S. Census Bureau), koje navodi Harlow Wealth, oko 6,2 odsto odraslih osoba starijih od 65 godina menjalo je mesto stanovanja tokom tipične godine u periodu od 2015. do 2019. godine. Samo oko 19,7 odsto tih preseljenja podrazumevalo je prelazak u drugu saveznu državu.

Drugim rečima, bake i deke retko se odlučuju na skup potez poput prodaje kuće i kupovine novog doma, dok se njihova deca sele mnogo češće. Tako se može dogoditi da roditelji izaberu grad zbog blizine porodice, a da upravo poslovna ponuda njihove dece poništi čitav plan.

Koliko zaista košta drugo preseljenje

Za primer je uzeta kuća vredna 450.000 dolara. Provizije agencijama za nekretnine obično iznose od pet do šest odsto prodajne cene, dok troškovi zatvaranja kupoprodaje koje plaća kupac mogu da dostignu od dva do pet odsto vrednosti nekretnine.

Prodaja jedne kuće i kupovina druge tako mogu da koštaju između 31.500 i 49.500 dolara, i to pre nego što se uračunaju troškovi samog preseljenja.

Ako se porodica preseli dva puta, prvi put da bi bila bliže deci, a drugi put nakon što se deca odsele, ukupni troškovi mogu da dostignu između 63.000 i 99.000 dolara.

Prema takozvanom pravilu od četiri odsto, koje se često koristi za planiranje povlačenja novca iz penzione ušteđevine, takav izdatak predstavlja gubitak od 2.520 do 3.960 dolara godišnjeg penzionog prihoda koji bi taj novac mogao da obezbeđuje.

Za poređenje, prosečna mesečna isplata socijalnog osiguranja za penzionisani bračni par u SAD iznosi 3.208 dolara.

Troškovi svakodnevnog života takođe mogu da porastu, jer se mlađe porodice često nastanjuju u skupljim područjima.

Ceo život je radio da bi deci pružio sve - danas, sa 61 godinom, žali zbog jedne stvari, više o tome pročitajte OVDE.

Kako da se preselite, a da se kasnije ne pokajete

Jedan od načina da se smanji finansijski rizik jeste da se kuća prvo iznajmi na godinu dana, umesto da se odmah kupi nova nekretnina.

Na taj način porodica izbegava troškove prodaje i kupovine sve dok ne utvrdi da li će deca ostati u tom mestu i da li joj odgovara život u novom okruženju.

Pre preseljenja važno je i da se sa decom otvoreno razgovara o očekivanjima u vezi sa čuvanjem unuka. Potrebno je precizirati koliko dana nedeljno će roditelji pomagati i da li će za to biti plaćeni.

Pored toga, penzioneri bi trebalo da zadrže i sopstvene aktivnosti, bilo da je reč o klubu, volontiranju ili odlascima u teretanu. Tako će njihov život imati smisla i tokom nedelja kada ne provode vreme sa unucima.

Život daleko od unuka nije neuobičajen. Prema istraživanju američkog udruženja penzionera AARP, više od polovine baka i deka ima najmanje jedno unuče koje živi na udaljenosti većoj od 200 milja, odnosno oko 320 kilometara.

Zato je važno da se preseljenje planira kao potez koji će možda morati da se ponovi. Za kuću vrednu 450.000 dolara trebalo bi predvideti između 63.000 i 99.000 dolara za moguće dvostruke troškove preseljenja, ili se odlučiti za iznajmljivanje kako bi se najveći deo tih izdataka izbegao.

Takođe, preporučuje se da se povlačenje novca iz penzione ušteđevine zadrži na nivou od oko četiri odsto, kako neočekivano drugo preseljenje ne bi dovelo do trošenja koje dugoročno nije održivo.

Pre nego što se kamion za selidbu pojavi ispred kuće, treba proveriti rokove za promenu plana Medicare Advantage.

A pre nego što se stara kuća stavi na prodaju, deci bi trebalo postaviti jedno jednostavno pitanje: ako bi se u narednih pet godina pojavila bolja poslovna prilika u drugom gradu, da li bi je prihvatili?

Ako nisu sigurni kako da odgovore, možda je ipak bolje prvo iznajmiti stan ili kuću.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Ekspo