Ono što jedemo u večernjim satima može da utiče na kvalitet sna, a važnu ulogu imaju i veličina obroka i vreme koje protekne između večere i odlaska u krevet. Istraživanja ukazuju na to da obilni obroci neposredno pred spavanje mogu biti povezani sa većim rizikom od problema sa snom, zbog čega se preporučuje da večera bude umerena i da se ne konzumira prekasno.
Istraživanje Univerziteta u Pečuhu u Mađarskoj, objavljeno u naučnom časopisu Nutrients u novembru, pokazalo je da je 51,7 odsto ispitanih studenata imalo loš kvalitet sna.
Studenti koji su često jeli obilne večere imali su gotovo tri puta veće izglede za loš san. Slična povezanost zabeležena je i kod onih koji su glavne obroke zamenjivali grickalicama. Kod ispitanika koji su poslednji obrok jeli manje od tri sata pre spavanja, izgledi za loš kvalitet sna bili su približno dvostruko veći.
Ipak, autori upozoravaju da rezultati ukazuju na povezanost, ali ne dokazuju da kasni ili obilni obroci direktno izazivaju probleme sa spavanjem. Istraživanje se oslanjalo na podatke koje su učesnici sami prijavljivali, a obuhvatilo je studente samo jednog univerziteta.
Zašto se preporučuje razmak od tri sata?
Na osnovu dobijenih rezultata, istraživači savetuju da se izbegavaju obilne večere neposredno pred spavanje i da između poslednjeg obroka i odlaska u krevet prođu najmanje tri sata.
Slične smernice daje i britanska Nacionalna zdravstvena služba (NHS), koja preporučuje izbegavanje velikih obroka kasno uveče. Međutim, to ne znači da bi trebalo leći gladan. Ako se glad pojavi pred spavanje, manja i lagana užina može biti bolji izbor od obilnog obroka.
Kada se neposredno pre odlaska u krevet pojede velika količina hrane, organizam nastavlja da je vari tokom perioda u kojem bi trebalo da se priprema za odmor. Obilan obrok može izazvati osećaj težine i nelagodnosti, a kod nekih ljudi i gorušicu ili refluks, što može otežati uspavljivanje.
Da li je kasna večera uvek loša za san?
Iako pojedina istraživanja ukazuju na povezanost kasnih obroka i lošijeg sna, rezultati nisu uvek jednoznačni.
U istraživanju sprovedenom na Univerzitetu Džons Hopkins u Sjedinjenim Američkim Državama, 20 zdravih mladih osoba večeralo je u dva različita termina: jednom u 18 časova, a drugi put u 22 časa. U oba slučaja odlazili su na spavanje u 23 časa.
Kasna večera nije značajno narušila kvalitet sna tokom noći. Istraživači su, međutim, primetili određene promene u njegovoj strukturi: san je u početnom delu noći bio nešto dublji, dok je pred jutro bio plići.
Rezultate ipak treba tumačiti oprezno, jer je istraživanje obuhvatilo mali broj učesnika i sprovedeno je tokom samo jedne noći u laboratorijskim uslovima. Zbog toga se ne mogu jednostavno primeniti na sve ljude i njihove navike.
Šta je najbolje jesti uveče?
Za kvalitetniji san nije presudno samo vreme večere već i izbor namirnica. Prema preporukama NHS-a, nekoliko sati pre spavanja trebalo bi izbegavati tešku, veoma začinjenu i izrazito slatku hranu.
Ako ste gladni pred odlazak u krevet, bolji izbor može biti manja užina koja ne opterećuje stomak. Toplo mleko jedna je od tradicionalnih opcija, dok količinu hrane treba prilagoditi sopstvenim potrebama i osećaju gladi.
Kasno uveče preporučuje se i oprez sa slatkišima i grickalicama, naročito ako se njima redovno zamenjuju uravnoteženi obroci. Takve navike mogu otežati održavanje pravilnog ritma ishrane, a kod nekih ljudi i doprineti nelagodnosti tokom noći.
Kafa, čaj i alkohol takođe utiču na san
Nije važno samo šta jedemo već i šta pijemo u večernjim satima. Kofein može da oteža uspavljivanje i naruši kvalitet sna, zbog čega se savetuje da se kafa i drugi napici sa kofeinom izbegavaju najmanje pet do šest sati pre odlaska u krevet. Kod osoba koje su osetljivije na kofein taj period može biti i duži.
Umesto kafe, energetskih pića i napitaka sa visokim sadržajem kofeina, uveče se mogu birati voda, mleko ili biljni čajevi. Čaj od kamilice često se koristi kao deo večernje rutine za opuštanje, mada njegov efekat na san nije jednako potvrđen kod svih ljudi.
Alkohol takođe nije dobro sredstvo za uspavljivanje. Iako može izazvati pospanost i ubrzati uspavljivanje, tokom noći može doprineti češćem buđenju i lošijem kvalitetu odmora. Zbog toga osoba ujutru može da se oseća umorno čak i ako je provela dovoljno vremena u krevetu.
Male promene koje mogu da naprave razliku
Za bolji san nije neophodno potpuno odustati od večere niti strogo slediti isti raspored svakog dana. Mnogo je važnije razviti navike koje odgovaraju sopstvenom ritmu i potrebama.
Lagani večernji obrok, izbegavanje prejedanja, ograničavanje kofeina i smanjenje unosa alkohola mogu doprineti kvalitetnijem odmoru. Razmak od približno tri sata između večere i spavanja koristan je orijentir, ali ne predstavlja univerzalno pravilo za svaku osobu, piše Klix.
Najvažnije je pronaći ravnotežu: ne odlaziti u krevet prepunog stomaka, ali ni ignorisati izraženu glad. Upravo kombinacija umerenosti, pravilnog vremena obroka i dobrih večernjih navika može biti jedan od jednostavnijih koraka ka mirnijem snu.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)