Infarkt nastaje kada se zaustavi protok krvi u srce, uglavnom zbog blokade koronarne (srčane) arterije.
Neki od simptoma ovog stanja mogu biti bol u grudima, kratak dah, mučnina, vrtoglavica, ili bol u rukama, leđima, vilici ili stomaku.
U Srbiji oko 60.000 ljudi godišnje umre od infarkta, a najčešće oboljevaju stariji od 40 godina.
Međutim, u poslednje vreme svedoci smo alarmantnih podataka koji ukazuju da je sve veći broj mlađih koji bivaju hospitalizovani upravo zbog srčanog udara.
Važno je imati na umu i da je ovo oboljenje vrlo nepredvidivo i da osobu može zadesiti u bilo kom okruženju i u bilo koje vreme, čak i u snu.
Pravovremena reakcija može značajno povećati šanse za preživljavanje, a „Blic“ je izdvojio neke od najvažnijih koraka u ukazivanju prve pomoći.
Šta raditi ako vas zadesi srčani udar u društvu?
- Hitna pomoć: Neko od prisutnih neka odmah pozove Hitnu pomoć (u Srbiji je to 194) i obavesti ih o situaciji i da se sumnja na srčani udar.
- Ostanite smireni: Pokušajte da ostanete mirni, jer stres može pogoršati situaciju. Ako osećate bol u grudima, neka vam neko pomogne da sednete ili legnete u udoban položaj.
- Nitroglicerin: Neka neko od prisutnih stavi nitroglicerin pod jezik osobi koja ima simptome srčanog udara, ukoliko je dostupan, i to u ležećem položaju. U svakom slučaju najbolje je sačekati Hitnu pomoć, jer postoje i druga stanja koja liče na infarkt srca, a to nisu. Međutim, ovaj korak je najbolje prepustiti medicinskim radnicima.
- Primena CPR: Ako se desi da osoba koja doživljava srčani udar padne u nesvest, prisutni bi odmah trebalo da počnu sa reanimacijom (kardiopulmonalnom reanimacijom, CPR). Prvo se proveri disanje, ako ga nema, uradi se 30 kompresija na sredini grudi, zatim 2 veštačka disanja, i onda ponavljanje. Nastaviti sve dok ne stigne pomoć.
- Defibrilator, ako je dostupan: Ako se u blizini nalazi automatski eksterni defibrilator (AED), neka ga neko od prisutnih upotrebi prema uputstvu na uređaju. Defibrilator može pomoći u obnavljanju normalnog ritma srca.
Šta raditi ako vas zadesi srčani udar dok ste sami?
- Pozovite hitnu pomoć: Prvo pozovite hitnu pomoć (194) i objasnite im da sumnjate na srčani udar. Operateru opišite simptome (bol u grudima, bol u ruci, znojenje, mučnina, vrtoglavica, kratak dah). Ako možete, objasnite gde se nalazite kako bi vas lakše našli. Nemojte čekati čak iako simptomi nisu dramatični, jer srčani udar može postati ozbiljniji i napredovati brzo.
- Ostanite na liniji sa operaterom: Dok čekate hitnu pomoć, budite na liniji sa operaterom. Operater može davati dodatne upute za pomoć i može vam reći kada da očekujete dolazak medicinskog tima.
- Pokušajte ostati mirni i ne napustite mesto: Ako osećate bol u grudima, pokušajte da ostanete mirni i da se ne pomerate previše. Sednite ili legnite u udoban položaj i ne paničite.
- Obavestite nekog od bliskih ako možete: Pozovite nekog od prijatelja, komšija ili porodice i obavestite ih o vašem stanju i pitajte za pomoć u slučaju da ne možete da stignete do telefona ili ako izgubite svest.
- Uzmite nitroglicerin: Ako imate nitroglicerin i niste alergični, uzmite ga i stavite pod jezik i budite u ležećem položaju.
- Ne pokušavajte da vozite sami: Ako osećate da imate srčani udar, nemojte pokušavati da vozite sami do bolnice. Srčani udar može pogoršati vašu sposobnost da vozite, što može biti opasno. Čekajte hitnu pomoć.
- Nikako nemojte kašljati na silu: Društvenim mrežama kruži informacija da snažno udisanje i snažno iskašljavanje omogućava da ostanete pri svesti dok hitna pomoć ne stigne,i da smiri srce. Ova informacija je pogrešna. Naprotiv, na ovaj način stanje može da se pogorša i gubi se dragoceno vreme.
Tri koraka metode „gledam, slušam, osećam“
Jednostavnu metodu od tri koraka – gledam, slušam, osećam, koja može da spasi život osobi koja je doživela srčani udar (infarkt miokarda), svako bi trebalo da zna da primeni dok čeka Hitnu pomoć.
Doktorka Ivana Stefanović, specijalista urgentne medicine u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, objasnila je da je metoda „gledam, slušam, osećam“ korisna ne samo za pomoć osobi koja je doživela infarkt, već i za procenu disanja.
„Recimo, kad bi se neko srušio, bez obzira na vaše medicinsko znanje i neophodnu dijagnostiku, i dalje bi se procena disanja vršila ovom metodom. I laici i profesori fakulteta, procenu disanja vrše metodom „gledam, slušam, osećam“, kaže dr Stefanović.
Ova metoda podrazumeva tri koraka:
- Gledate da li se podiže grudni koš i stomak
- Slušate da li ima zvukova disanja
- Osećate na svom obrazu da li ima izdahnutog daha (prislonite obraz iznad usta osobe da biste na koži osetili njen dah)
„Dovoljno je da jedan znak ne postoji, i da shvatite da osoba ne diše. Samim tim, odmah započinjete reanimaciju“, objasnila je dr Stefanović.
Prema njenim rečima, procena svesti najlakše se procenjuje pitanjima:
Da li me čuješ?
Da li si dobro?
„Ako osoba ne odgovara, metodom „gledam, slušam, osećam“, proverite disanje. Nemojte palpirati puls ako niste medicinski profesionalac, zato što ćete najčešće napipati svoj puls, a na taj način se dolazi do pogrešne procene.
Navodi da iskustva lekara iz beogradske Hitne pomoći pokazuju da se većina građana uglavnom plaši da nešto pogrešno ne uradi pri ukazivanju prve pomoći, a, u stvari, nema razloga za takvu vrstu straha.
„Ako je osoba bez svesti i disanja, vi nemate šta da pokvarite. Čak i ako ste pogrešno procenili – da osoba ne diše a diše, kompresije grudne kosti neće je ugroziti. Ali, ako ne diše, vaše nečinjenje vodi u smrt. Šta god da uradite, možda i na lošem mestu, kupujete vreme do dolaska Hitne pomoći. Takve osobe, prema nekim studijama imaju 30 a prema drugim i do 60 odsto veće šanse da prežive. Zašto mi te šanse ne bi dali i nekome nepoznatom a kamoli nekome nama bliskom“, poručila je dr Ivana Stefanović.
