Sistematski pregled 18 kliničkih ispitivanja, objavljen u Jama Network Open, pokazao je da je povećan unos vode povezan sa većim gubitkom težine i manjim brojem nefrolitijaze – kamena u bubregu.
Utvrđeno je čak 15 slučajeva manje na 100 učesnika tokom 5 godina.
Pojedinačne studije su sugerisale korist vode vezanu za prevenciju migrene, infekcije urinarnog trakta, kontrolu dijabetesa i hipotenziju.
Voda je glavni sastojak ljudskog tela i smatra se esencijalnom hranljivom materijom koja ne može u dovoljnoj meri da se proizvede metabolizmom.
Uobičajena preporuka je da se pije 8 čaša vode dnevno.
Sa druge strane, prekomerni unos vode može da dovede do blage hiponatremije – poremećaj elektrolita koji karakteriše snižena koncentracija natrijuma u krvi čoveka.
Najnovija studija je pokazala da ako ljudi ljudi piju 500 mililitara vode svakog pre obroka, što je malo više od dve šolje, pojedu 111 kalorija manje.
„Osećaj gladi u tom slučaju je bio niži, dok je osećaj sitosti bio veći sa unosom vode pre obroka“, objasnili su iz tima stručnjaka koji je pregledao 18 studija i posmatrao prednosti svakodnevne konzumacije vode.
Naime, 18 do 20 odraslih osoba sa prekomernom težinom i gojaznošću, koji su pili vodu pre obroka, a ukupno 1,5 litar dnevno, u periodu od 12 nedelja do 12 meseci, imalo je veći gubitak težine u poređenju sa onima koji nisu pili vodu u toj količini.
Glavobolja se, između ostalih razloga, javlja i usled dehidracije, a voda ponekad može da ublaži njene simptome.
Dve studije koje su se bavile dobrobitima vode za piće na ljude sa ponavljajućim glavoboljama otkrile su da pijenje 1,5 litara vode dnevno tokom tri meseca može da poboljša „kvalitet života“.
Iako je uzorak mali i nije statistički značajan, pojedini pacijenti su prijavili i da su tokom istraživanja imali manje dana sa glavoboljama.
„Potrebno je još istraživanja da bi se bolje razumelo da li postoji terapeutska ili preventivna uloga vode kod pacijenata koji imaju ponavljajuće ili iscrpljujuće glavobolje“, objasnili su istraživači.
Dve studije procenile su efekat vode na nivoe glukoze u krvi na prazan stomak. Praćeno je 40 pacijenata sa nedavno dijagnostikovanim dijabetesom tipa 2. Oni su pili 250 ml vode pre doručka, 500 ml pre ručka i 250 ml pre večere 8 nedelja.
Stručnjaci su otkrili da je ispijanje vode pre obroka pomoglo u snižavanju nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom, posebno kod onih sa visokim početnim nivoima.
Kod ljudi koji imaju dijabetes tip 2, telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi pravilno. Insulin je hormon koji pomaže u premeštanju šećera (glukoze) iz krvi u ćelije, gde se koristi za energiju. Kada insulin ne funkcioniše dobro ili ga nema dovoljno, šećer se nakuplja u krvi umesto da ga koriste ćelije, što dovodi do visokog nivoa šećera u krvi.
Lekovi pomažu u upravljanju šećerom u krvi tako što podstiču proizvodnju insulina, čineći telo osetljivijim na insulin ili pomažu bubrezima da uklone višak šećera.
Bez lekova, šećer u krvi može ostati previsok, što može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema tokom vremena, poput bolesti srca, oštećenja nerava i problema sa bubrezima.
Istraživači sugerišu da bi ova jednostavna navika, pijenje dovoljno vode, mogla smanji potrebu za lekovima.
Kamen u bubregu su kristali koji se formiraju kada se otpadni proizvodi u krvi nakupljaju u bubrezima. Neki ljudi nemaju bolove, međutim, kamen u bubregu može da izazove tešku nelagodnost u stomaku ako se zaglave u bubrezima ili ureteru, cevi koja povezuje bubrege sa bešikom.
Naučnici su otkrili da su dve studije, tokom kojih se konzumiralo više vode da bi se proizvele najmanje dve litre urina dnevno, pokazale smanjenu pojavu kamena u bubregu kod više od polovine učesnika i odložilo njegov povratak.
Dokazali su i da pijenje više vode može da smanji rizik od kamenca kod zdravih ljudi, tako što smanjuje koncentracije soli koje formiraju kamenje, i samim tim sprečava prezasićenost i nakupljanje kamenja.
Istraživači su dokazali da kod žena kod kojih se ponavljaju infekcije urinarnog trakta (UTI), odnosno kod kojih se one dešavaju najmanje pet puta godišnje, povećan unos vode za 1,5 litara dnevno smanjuje epizode i produžava vreme između infekcija.
„Visok unos tečnosti pomaže da se izbace bakterije i sprečava da se one zalepe za zidove bešike“, navode istraživači.