Obe su osvežavajuće, prirodno slatke i bogate vodom, vitaminima i antioksidansima. Ipak, zbog prirodnih šećera koje sadrže, često se postavlja pitanje – da li je lubenica ili dinja bolji izbor za šećer u krvi?
"I lubenica i dinja sadrže prirodne ugljene hidrate koji mogu da povećaju nivo šećera u krvi, ali istovremeno imaju visok sadržaj vode, vitamine, antioksidanse i relativno nisko glikemijsko opterećenje kada se jedu u uobičajenim porcijama", objašnjava nutricionistkinja Britani Pulson.
Iako su po sastavu slične, između njih postoje određene razlike koje mogu da budu važne osobama koje vode računa o nivou šećera u krvi, piše mondo.
Kako lubenica utiče na šećer u krvi?
"Lubenica može da poveća nivo šećera u krvi jer sadrži prirodne šećere, a njeni ugljeni hidrati se relativno brzo vare", objašnjava Pulson.
Jedna porcija lubenice isečene na kockice sastoji se od oko 91 odsto vode i sadrži približno 11 grama ugljenih hidrata. Upravo zbog toga lubenica ima viši glikemijski indeks, ali relativno nisko glikemijsko opterećenje.
Glikemijski indeks pokazuje koliko brzo određena namirnica podiže nivo šećera u krvi, dok glikemijsko opterećenje uzima u obzir i količinu ugljenih hidrata u uobičajenoj porciji.
Pošto se lubenica najvećim delom sastoji od vode i nema veliku količinu ugljenih hidrata po porciji, njen ukupni uticaj na šećer u krvi nije veliki kada se jede u umerenim količinama.
Lubenica je bogata likopenom
Jedna porcija lubenice sadrži oko 6.890 mikrograma likopena, antioksidansa koji joj daje karakterističnu crvenu boju.
Likopen se istražuje zbog potencijalnog pozitivnog uticaja na metaboličko zdravlje. Pojedina istraživanja ukazuju na to da njegov veći unos može da bude povezan sa povoljnijim vrednostima šećera u krvi natašte i hemoglobina A1c kod osoba sa dijabetesom.
Ipak, potrebno je više istraživanja kako bi se precizno utvrdilo na koji način likopen utiče na glikemiju.
Kako dinja utiče na šećer u krvi?
Kao i lubenica, dinja sadrži ugljene hidrate koji se tokom varenja razlažu na glukozu i mogu da povećaju nivo šećera u krvi.
Jedna porcija dinje isečene na kockice sastoji se od oko 93 odsto vode i sadrži približno 12 grama ugljenih hidrata i oko 1,5 grama vlakana.
Zahvaljujući visokom sadržaju vode i vlaknima, dinja može da doprinese sporijem varenju i postepenijem povećanju nivoa šećera u krvi. Ima nisko glikemijsko opterećenje, iako njen glikemijski indeks spada u srednju kategoriju.
Dinja je odličan izvor vitamina C
Jedna porcija dinje sadrži oko 57 miligrama vitamina C, što predstavlja približno 76 odsto preporučenog dnevnog unosa za žene i 63 odsto za muškarce.
Vitamin C je važan antioksidans, a istraživanja pokazuju da je veći unos ovog vitamina putem hrane povezan sa povoljnijim vrednostima hemoglobina A1c i boljim metabolizmom glukoze.
Iako vitamin C sam po sebi ne reguliše nivo šećera u krvi, dinja može da bude deo raznovrsne ishrane koja podržava metaboličko zdravlje.
Lubenica ili dinja – koja je bolja za šećer u krvi?
Dinja može da ima malu prednost kada je reč o kontroli šećera u krvi jer sadrži gotovo dvostruko više vlakana od lubenice, navodi nutricionistkinja Šeri Go.
Vlakna mogu da uspore varenje ugljenih hidrata, što doprinosi postepenijem povećanju glukoze u krvi. Ipak, razlika između ova dva voća nije toliko velika da bi lubenicu trebalo izbegavati.
"Iako lubenica uglavnom ima nešto viši glikemijski indeks od dinje, ta razlika za većinu ljudi verovatno nije značajna. Veličina porcije i namirnice sa kojima jedete voće imaju mnogo veći uticaj na nivo šećera u krvi od malih razlika u glikemijskom indeksu", objašnjava Pulson.
Da li treba izbegavati voće zbog prirodnog šećera?
Strah od prirodnih šećera navodi neke ljude da potpuno izbace voće iz ishrane. Međutim, celo voće osim šećera sadrži vodu, vlakna, vitamine, minerale i brojne druge korisne materije.
"Nedavne metaanalize pokazuju da konzumiranje celog voća može da doprinese boljoj kontroli glikemije i da je povezano sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2 kada je deo celokupne zdrave ishrane", navodi Pulson.
Šeri Go dodaje da i lubenica i dinja mogu lako da se uklope u način ishrane kojim se vodi računa o nivou šećera u krvi.
Na kraju, veličina porcije i namirnice sa kojima kombinujete voće važniji su od male razlike između lubenice i dinje. Dinja ima blagu prednost zbog većeg sadržaja vlakana, dok lubenica donosi likopen i veliku količinu vode, pa obe mogu da budu deo uravnotežene ishrane.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja medicinski savet. Za sve zdravstvene odluke konsultujte svog lekara.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)