Iako joj priroda nije podarila jarke boje i lepe cvetove, kopriva se smatra jednom od najlekovitih biljaka. To se posebno odnosi na žensko zdravlje, ali da krenemo od početka.
Još iz doba antičke Grčke i Hipokrata bila su poznata lekovita svojstva biljke koje smo se toliko plašili u detinjstvu. Naime, vojni lekar Dioskorid savetovao je da se sok od koprive koristi kod želudačnih i crevnih poremećaja, gnojnih bolesti i alergija.
Pored toga, srednjovekovni lekari su koristili ovu biljku za lečenje trovanja olovom, kao i za izbacivanje kamenja iz bubrega. Rane pacijenata su lečene takođe sokom od koprive, a tokom Drugog svetskog rata sovjetski vojnicima su uz pomoć ove biljke zaustavljali krvarenje.
Kopriva ima više karotena nego šargarepa?
Pre svega korpiva je biljka bogata multivitaminskim sastavom. Sadrži veliki broj hranljivih sastojaka kao što su kalcijum, beta-karoten, gvožđe, mangan, hlorofil, vitamine K, C, E, B, pa čak i proteine.
Verovali ili ne, u koprivi ima više askorbinske kiseline nego u crnoj ribzili i više karotena nego u šargarepi.
Zahvaljujući ovom izobilju korisnih svojstava, kopriva poboljšava funkcionisanje digestivnog sistema, normalizuje metabolizam i snižava nivo holesterola u krvi. Međutim, kopriva posebno blagotvorno deluje na ženski organizam.
Ova biljka sadrži hlorofil, supstancu koja aktivno učestvuje u procesu zarastanja rana.
