KOGA VRUĆINA POSEBNO UGROŽAVA Ako patite od ovih bolesti, budite dodatno oprezni

Zbog toga, ovi pacijenti moraju biti posebno oprezni tokom leta.

Kada je temperatura tela slična spoljnoj temperaturi, telo se hladi putem znojenja, ali to može uticati na srčani ritam, izazvati dehidraciju i grčeve.

Promene se javljaju i u zgrušavanju krvi, a češća dehidracija može dovesti do lokalne tromboze, oticanja nogu i zadržavanja tečnosti u donjem delu tela.

Nagle promene temperature mogu dovesti do srčanog udara jer se krvni sudovi šire na vrućini, što snižava krvni pritisak i ubrzava rad srca. Promene u pritisku i pulsiranju mogu uzrokovati slabost i gubitak svesti. Zbog toga se srčanim bolesnicima preporučuje da izlaze napolje samo ujutro i uveče, dok bi tokom dana trebali boraviti u prostorijama sa klimatizacijom na temperaturama između 23 i 26 stepeni. Razlika u temperaturi između unutrašnjosti i spolja ne bi trebala biti veća od sedam stepeni.

Takođe je važno piti dovoljno tečnosti, umereno jesti i povećati unos sezonskog voća i povrća.

Terapiju treba redovno uzimati, a preporučuje se poseta kardiologu tokom leta radi eventualnih prilagođavanja terapije. Osobe sa niskim pritiskom i hipertenzijom trebaju češće meriti krvni pritisak tokom vrućina. Ako su vrednosti snižene (ispod 100/60 mmHg), treba se obratiti lekaru. Važno je zapisivati vrednosti pritiska.

Osobe sa bubrežnim problemima trebaju izbegavati vrućinu jer visoka temperatura predstavlja veliki napor za bubrege.

Takođe, osobe koje imaju akutne infekcije ili su nedavno prebolele bolest ili operaciju trebaju izbegavati izlaganje visokim temperaturama.

Poseban oprez je potreban kod uzimanja diuretika.

Ovi lekovi, za razliku od opšteg mišljenja, ne izbacuju samo vodu iz tela već i sol (NaCl). Budući da je leti obično smanjena potreba za diureticima, povećana potreba za njima može ukazivati na pogoršanje bolesti. Zbog toga je važno piti dovoljno tečnosti i nadoknaditi elektrolite, posebno ako se pojačano znojite, piše 24sedam.