Više od 1,4 miliona ljudi u Nemačkoj nalazi se na medicinskom lečenju zbog zavisnosti od alkohola.

To proizlazi iz analize Instituta za istraživanje zdravstvenog sistema osiguravajuće kuće "Barmer".

U analizi su korišćeni podaci osiguranika koji su tokom 2023. godine dobili potvrđenu dijagnozu "Psihički i poremećaji ponašanja uzrokovani alkoholom". Ovi podaci su preneti na ukupnu populaciju, što čini studiju reprezentativnom.

Ukupan broj obolelih bio je 2023. godine nešto niži u odnosu na prethodnu godinu (1,5 miliona). Osobe koje nisu dobile dijagnozu nisu uključene u istraživanje.

"Stvarni broj pogođenih ljudi biće znatno veći", izjavio je predsednik uprave "Barmera" Kristof Štraub i dodao: "Vreme je da se ovoj temi posveti veća pažnja u zdravstvenoj prevenciji."

Prema podacima, više od dve trećine obolelih činili su muškarci.

Najviše pogođena grupa bili su ljudi u dobi od 55 do 64 godine. U toj starosnoj grupi 2023. godine dijagnostikovana je zavisnost od alkohola kod oko 293.000 muškaraca i 114.000 žena.

Već kod mladih postoji razlika između grupa koje umereno konzumiraju alkohol i onih koje ga uopšte ne piju, što se tiče njihovih životnih uslova. To su Tim Stokvel i njegove kolege utvrdili u uporednoj studiji.

Na primer, mlade punoletne osobe koje dnevno popiju čašu vina ili piva prosečno imaju viša primanja, bolji pristup zdravstvenoj nezi, manje invaliditeta i bolje obrazovanje. Sve su to faktori koji doprinose opštem zdravlju.

Osobe koje su u boljoj zdravstvenoj formi i povremeno piju alkohol nisu zdravije zbog te konzumacije, već uprkos njoj. Čašica alkohola koju ponekad konzumiraju nije razlog njihove bolje zdravstvene slike.

Kod starijih osoba rezultati istraživanja često još više zavaravaju.

Naime, osobe s hroničnim bolestima često potpuno odustaju od alkohola. U grupu apstinenata često su uključivani i ljudi koji su upravo zbog prethodne prekomerne konzumacije alkohola postali bolesni i sada više ne piju.

Na prvi pogled, čini se da su umereni konzumenti alkohola zdraviji zahvaljujući povremenom ispijanju vina ili šampanjca, ali prava istina leži u njihovom odsustvu osnovnih bolesti, a ne u alkoholu.

Tim Stokvel navodi da naučnici često ne uzimaju u obzir takozvane ometajuće faktore u svojim istraživanjima. Razlog je što ih nije jednostavno izolovati iz rezultata. "Mislim da se ovde gotovo uvek radi o nenamernim greškama. Međutim, verujem da postoji i element gde naučnici prave takve greške, a onda su zadovoljni rezultatima", kaže Stokvel. Osim toga i mediji pokazuju veliki interes za takve rezultate. Uz to, neki naučnici dobijaju finansijsku podršku od industrije alkohola, koja je zainteresovana za što pozitivnije podatke, piše dw.com.

 

Uprkos mitu o pozitivnom učinku alkohola, među mladima u Nemačkoj već oko 15 godina postoji trend odustajanja od alkohola.

"Suvi januar", dakle potpuna apstinencija od konzumiranja alkohola tokom januara, takođe postaje sve popularnija među mlađim generacijama. Četiri nedelje bez alkohola mogu već imati pozitivan učinak.

Međutim, psihijatar Štefan Gutvinski iz berlinske bolnice Šarite, koji vodi radnu grupu za psihoaktivne supstance, ne veruje da će taj trend potrajati, naročito u Nemačkoj.

"Iako ukupna konzumacija alkohola opada, takozvano 'opijanje na eks', odnosno povremena prekomerna konzumacija alkohola, čak je u porastu."

Gutvinski ističe da je alkohol sastavni deo nemačkog društva:"Prevencija među mladima je i dalje nužna, ali ne s ciljem potpune apstinencije. To je, po mom mišljenju, nerealan cilj. Naša populacija živi s alkoholom. Važno je promovisati odgovoran odnos prema njemu."

Osim toga je potrebno obezbediti lak pristup uslugama za lečenje zavisnosti, što je područje u kojem nemački zdravstveni sistem dobro stoji. "Nemačka ima veoma dobro razvijen sistem pomoći za zavisnosti. Na tom području smo u 'ligi šampiona'", zaključuje Gutvinski.