Vrlo je važno utvrditi vezu između pomeranja sata i uticaja prelaska na letnje računanje vremena na zdravlje.
Ove godine letnje računanje vremena počinje 30. marta u dva sata posle ponoći, kada će se sat pomeriti na tri, odnosno jedan sat unapred.
Svake godine, dva puta godišnje, milioni ljudi širom svetapomeraju kazaljke na svojim satovima, jednom unapred u proleće i jednom unazad u jesen.
Letnje računanje vremena svake godine izaziva brojne rasprave, dok neki tvrde da donosi brojne prednosti, drugi ističu njegove negativne posledice, posebno po zdravlje.
Ideja o pomeranju sata potiče još iz 18. veka, ali je ozbiljnije primljena tek u 20. veku, posebno tokom Prvog i Drugog svetskog rata.
Glavni razlozi za uvođenje su bili ušteda energije, da se ljudi prilagode prirodnoj svetlosti, koristeći je više tokom dana. Tu je zatim i povećana produktivnost i aktivnosti na otvorenom i manje saobraćajnih nesreća u večernjim satima. Istovremeno, gledano iz ekonomskog ugla, neki sektori poput turizma i ugostiteljstva beleže rast prihoda, jer ljudi provode više vremena van kuće.
Ipak, u modernom svetu, gde se energija troši na klima-uređaje, računare i veštačko osvetljenje, pokazalo se da koristi i nisu toliko značajne kako se ranije mislilo.
Iako su razlozi za uvođenje letnjeg računanja vremena bili praktični, brojne studije pokazuju da pomeranje sata može imati negativan uticaj na ljudski organizam:
Jedan od najvećih problema sa prelaskom na letnje računanje vremena jeste poremećaj cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg biološkog sata koji reguliše san i budućnost. Kada se sat pomeri unapred, telo se mora prilagoditi ranijem buđenju, što može dovesti do nesanice, umora i lošeg kvaliteta sna.
Istraživanja su pokazala da prvih nekoliko dana nakon prelaska na letnje vreme dolazi do povećanja broja srčanih i moždanih udara. Nedostatak sna i nagla promena ritma mogu povećati nivo stresa i uticati na krvni pritisak.
Promena vremena može uticati na mentalno zdravlje, posebno kod osoba koje su osetljive na promenu u ritmu sna. Neka istraživanja sugerišu da pomeranje sata može povećati rizik od sezonske depresije i anksioznosti.
Zbog gubitka sna, mnogi ljudi prijavljuju probleme sa koncentracijom i fokusom u danima nakon prelaska na letnje računanje vremena. Studije pokazuju da čak i mala promena u vremenu odlaska na spavanje može uticati na donošenje odluka i brzinu reakcije, što može povećati rizik od nezgoda na poslu i u saobraćaju.
Neki naučnici veruju da pomeranje sata može uticati na metabolizam, jer menja vreme obroka i osećaj gladi. Poremećen ritam može doprineti povećanom unosu kalorija i narušavanju telesne ravnoteže.
Sve više zemalja razmatra ukidanje pomeranja sata, jer su koristi minimalne, dok su negativni efekti sve očigledniji.
