Holandija se zadržala na prvom mestu kao zemlja sa najboljim penzijskim sistemom na svetu, zbog svoje jake baze sredstava i veoma dobre regulative, prema Mercer CFA institutu.
Izveštaj je uporedio 48 zemalja širom sveta, u kojima živi 65 odsto svetske populacije.
Razmatrano je više od 50 indikatora, ispitujući nivo koristi, koliko je sistem spreman da pruži u budućnosti i koliko mu se može verovati.
Na osnovu ove procene, indeks je ocenio zemlje od A do D (i od 0 do 100), pri čemu je Holandija ponovo postigla ocenu „A“ nakon što je prošle godine osvojila prvo mesto.
Ostale zemlje u ovoj kategoriji koje imaju prvoklasni penzioni sistem su Island, Danska i Izrael, piše Euronews.
Što se tiče ukupnog penzijskog sistema, severnoevropske zemlje su generalno visoko ocenjene, a Finska i Norveška su zauzele prva mesta u anketi – isto kao Australija i Singapur.
To znači da njihovi sistemi imaju jaku strukturu i niz dobrih karakteristika.
Švedska, Velika Britanija, Švajcarska, kao i Belgija, Irska, Francuska, Nemačka, Portugal i Hrvatska takođe su zaradile dobre ocene, pri čemu je ova poslednja značajno poboljšana u odnosu na prošlogodišnji izveštaj.
U međuvremenu, neki od najgorih penzionih sistema na svetu nalaze se u Južnoj Africi, Turskoj, Filipinima, Argentini i Indiji, navodi Indeks.
Kada se ove zemlje analiziraju po beneficijama, Holandija je i dalje na vrhu liste, Francuska je druga, a Urugvaj treći.
Kada se ispita održivost penzionog sistema, Island je na najvišem mestu, a slede Danska i Izrael.
Finska je zemlja gde se penzionom sistemu može najviše verovati, a Norveška i Hong Kong slede njen primer.
U analizi evropskih zemalja sa najlošijim rezultatima – Poljska je zauzela dno liste po nivou beneficija.
Čini se da je održivost penzionog sistema najslabija u Austriji, Italiji i Španiji.
Zanimljivo je da je, na osnovu bodovanja, turski sistem (koji je dobio 32,2 od 100 bodova) sigurniji po proceni da će dugoročno ostvariti rezultate u poređenju sa ove tri evropske zemlje.
Penzioni sistem ima veliko poverenje širom Evrope, pri čemu je Finska dobila najviše, a Poljska najniže ocene u ovoj kategoriji.
Rizici za budućnost
Neke od najnižih ocena u izveštaju dodeljeni su održivosti sistema.
Ovo sugeriše da su dugoročni izgledi penzionera u opasnosti, uzimajući u obzir starenje stanovništva u kombinaciji sa povećanjem očekivanog životnog veka i padom stope fertiliteta.
U međuvremenu, državni dug u Evropi je na visokom nivou, do 88,7% BDP-a u evrozoni, što predviđa da će finansiranje budućih javnih rashoda biti skupo. (Zemlja sa visokim odnosom BDP-duga se smatra rizičnom. Njene obveznice imaju više cene i koštaju više za refinansiranje duga sa tržišta.)
„Penzijska industrija mora da radi bolje od mnogih sadašnjih aranžmana“, rekao je glavni autor izveštaja dr Dejvid Noks.
Izveštaj uključuje preporuke i odnosi se na ključne oblasti koje je imenovao Svetski ekonomski forum, a koje imaju najveći uticaj na finansijsku sigurnost u penziji, uključujući obezbeđivanje penzije „zaštitne mreže“ za sve, što ljudima olakšava pristup isplativim i dobro upravljanim penzionim planovima uz podržavanje inicijative za povećanje stopa doprinosa.
U izveštaju se dodaje da je penzionerima potrebna određena dugoročna zaštita od budućih rizika i da fokus mora biti na obezbeđenju redovnih primanja tokom godina penzionisanja.
Dalje preporuke uključuju fleksibilnost i prakse kao što je podsticanje starijih zaposlenih da nastave da rade dok imaju pristup delu svoje penzione štednje.
Povećanje starosne granice za državnu penziju i podsticanje privatne štednje takođe su važni koraci za obezbeđivanje budućih penzijskih sistema, navodi se u izveštaju.
