Iako zelena i žuta boranija i dalje dominiraju na domaćem tržištu, ljubičaste sorte pronalaze svoje mesto među kupcima koji traže kvalitetne i neobične proizvode, ali i u restoranima, hotelima i objektima koji žele da se izdvoje ponudom.

Srbija ima odlične uslove za uzgoj

Ljubičasti pasulj ima gotovo iste zahteve kao i standardne sorte pasulja i boranije, što znači da klima u Srbiji pogoduje njegovoj proizvodnji.

Reč je o toploljubivoj biljci koja ne podnosi mraz, dok su optimalne temperature za rast između 20 i 25 stepeni Celzijusa. Za dobar razvoj neophodna su rastresita i dobro drenirana zemljišta, dok je navodnjavanje posebno važno tokom cvetanja i formiranja mahuna.

Proizvodnja je moguća kako na manjim parcelama i u plastenicima, tako i na većim površinama namenjenim komercijalnoj proizvodnji.

Zašto je ljubičasti pasulj sve traženiji?

Pored atraktivnog izgleda, ljubičasti pasulj ima i značajne prednosti za proizvođače.

Kao i druge mahunarke, obogaćuje zemljište azotom i predstavlja odličan predusev za naredne kulture. Istovremeno, sve veće interesovanje kupaca za zdravu ishranu i proizvode drugačijeg izgleda doprinosi rastu njegove popularnosti.

Baštovani otkrivaju - kako da sprečite puževe da unište povrće, više o tome pročitajte OVDE. 

Posebno je tražen u HoReCa sektoru, odnosno među hotelima, restoranima i ketering kompanijama, ali i na pijacama gde kupci sve češće biraju proizvode iz domaće i organske proizvodnje.

Cena viša i do 40 odsto

Upravo zbog manje ponude i specifičnog izgleda, ljubičasta boranija postiže znatno višu cenu od klasičnih sorti.

Maloprodajne cene najčešće se kreću između 300 i 500 dinara po kilogramu, dok se u veleprodaji prodaje po ceni od 150 do 250 dinara za kilogram.

To znači da proizvođači mogu da ostvare i do 40 odsto veću cenu u odnosu na standardnu zelenu ili žutu boraniju, piše Biznis Kurir.

Kolika je zarada na 10 ari?

Prema procenama proizvođača i stručnjaka iz oblasti povrtarstva, na površini od 10 ari moguće je ostvariti čistu zaradu od oko 225.000 do čak 350.000 dinara, pod uslovom da je proizvodnja dobro organizovana i da postoji obezbeđen kanal prodaje.

Zbog toga se ljubičasti pasulj sve češće pominje kao jedna od zanimljivijih nišnih kultura za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva.

Stručnjaci ističu da ova proizvodnja ne zahteva velika ulaganja u mehanizaciju, ali zahteva dobru organizaciju berbe i plasman proizvoda. Upravo zato ljubičasti pasulj postaje sve interesantnija opcija za proizvođače koji žele da se izdvoje na tržištu i ostvare veću zaradu na relativno maloj površini.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

ekspo